Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu zaključenog ugovora o radu na neodređeno vreme počev od 01.09.2009. godine na poslovima ... sve do otkaza ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane odredbom člana 179. stav 3. tačka 2. i 3. Zakona o radu. Upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu tužiocu bez broja i datuma sačinio je advokat Dejan Tadić i dana 13.11.2020. godine isto je dostavljeno tužiocu na kućnu adresu preporučenom pošiljkom koju tužilac nije primio lično, već je istu primila njegova ćerka dana 16.11.2020. godine. Prilikom dostavljanja navedenog upozorenja tužiocu, a ni u toku trajanja glavne rasprave, tuženi nije dostavio ovlašćenje da je advokat Dejan Tadić ovlašćen da sačini i uruči upozorenje tužiocu. Na navedeno upozorenje tužilac se nije izjasnio. Tužiocu je u kancelariji advokata Dejana Tadića uručeno je rešenje o otkazu ugovora o radu dana 12.12.2020. godine, zbog povrede radne discipline. U periodu od 12.10.2020. godine do 19.10.2020. godine, tužilac je bio privremeno sprečen za rad, nakon čega se počev od 19.10.2020. godine nije javio poslodavcu za rad, niti je dostavio doznake za odsustvo nakon 19.10.2020. godine. Tužilac je tužbu u ovoj pravnoj stvari podneo 10.02.2021. godine.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužba podneta blagovremeno, u roku propisanom odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu s obzirom da je tužilac rešenje o otkazu ugovora o radu primio 12.12.2020. godine, a tužbu podneo sudu 10.02.2021. godine. Primenjujući odredbe 179. stav 3., 180., 185., 182. Zakona o radu, a imajući u vidu da je utvrđeno da je upozorenje za otkaz ugovora o radu sačinio i potpisao advokat Dejan Tadić i da tuženi nije dostavio dokaz da je ovlastio advokata Dejana Tadića za donošenje upozorenja, da upozorenje nije dostavljeno u smislu odredbe člana 185. Zakona o radu, nižestepeni sudovi su zaključili da je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu sačinjeno i potpisano od strane neovlašćenog lica i isto nije dostavljeno lično tužiocu u smislu člana 185. stav 2., 3. i 4. Zakona o radu, na koji način je povređeno pravo na odbranu tužioca zbog čega je i rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito.

Prvilno su nižestepeni sudovi, primenom materijalnog prava iz člana 179. stav 3., 180., 182. Zakona o radu ocenili da je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu Ugovora o radu osnovan.

Neosnovano se revizijom osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to: ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Članom 180. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz Ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.); da je u upozorenje stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2.); da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Odredbom člana 192. Zakona o radu propisano je da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje: 1. u pravnom licu-nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste; 2. kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti. Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.

Smisao upozorenja o postojanju zakonskih razloga za otkaz ugovora o radu je da se zaposlenom stavi do znanja da je izazvao nastanak otkaznog razloga, te da mu se nesumnjivo omogući da se o tome izjasni. U odsustvu upozorenja pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu ili kada se upozorenje ne dostavi zaposlenom analognom primenom pravila dostavljanja akta otkaza ugovora o radu u smislu člana 185. Zakona o radu, zaposlenom je povređeno pravo na odbranu, koje je zaštićeno odredbom člana 180. Zakona o radu, kao i članom 7. Konvencije međunarodne organizacije rada o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca broj 158 („Sl. list SFRJ“ – međunarodni ugovori broj 4/84 i 7/91) prema kojoj radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

U konkretnom slučaju, tuženi na kome je u smislu člana 231. ZPP bio teret dokazivanja nije dokazao da je advokat Dejan Tadić bio ovlašćen od strane nadležnog organa tuženog za donošenje predmetnog upozorenja, sa kojih razloga je pravilno zaključeno od strane nižestepenih sudova da je upozorenje potpisano od strane neovlašćenog lica, te da stoga tužilac nije bio zakonito upozoren na razloge za otkaz ugovora o radu, a i kod činjenice da tuženi upozorenje o postojanju razloga za otkaz nije dostavio tužiocu na način propisan odredbom člana 185. Zakona o radu.

Kako je tužiocu uskraćeno garantovano pravo na odbranu, pravilno je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito.

Revident osporava zaključak nižestepenih sudova da je tužba za poništaj otkaza ugovora o radu podneta neblagovremeno iznoseći svoj stav u odnosu na datum prijema rešenja od strane tužioca, osporavajući na taj način utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, budući da je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava, to je Vrhovni sud na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković