Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог по основу закљученог уговора о раду на неодређено време почев од 01.09.2009. године на пословима ... све до отказа уговора о раду због непоштовања радне дисциплине прописане одредбом члана 179. став 3. тачка 2. и 3. Закона о раду. Упозорење о разлозима за отказ уговора о раду тужиоцу без броја и датума сачинио је адвокат Дејан Тадић и дана 13.11.2020. године исто је достављено тужиоцу на кућну адресу препорученом пошиљком коју тужилац није примио лично, већ је исту примила његова ћерка дана 16.11.2020. године. Приликом достављања наведеног упозорења тужиоцу, а ни у току трајања главне расправе, тужени није доставио овлашћење да је адвокат Дејан Тадић овлашћен да сачини и уручи упозорење тужиоцу. На наведено упозорење тужилац се није изјаснио. Тужиоцу је у канцеларији адвоката Дејана Тадића уручено је решење о отказу уговора о раду дана 12.12.2020. године, због повреде радне дисциплине. У периоду од 12.10.2020. године до 19.10.2020. године, тужилац је био привремено спречен за рад, након чега се почев од 19.10.2020. године није јавио послодавцу за рад, нити је доставио дознаке за одсуство након 19.10.2020. године. Тужилац је тужбу у овој правној ствари поднео 10.02.2021. године.

Код утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је тужба поднета благовремено, у року прописаном одредбом члана 195. став 2. Закона о раду с обзиром да је тужилац решење о отказу уговора о раду примио 12.12.2020. године, а тужбу поднео суду 10.02.2021. године. Примењујући одредбе 179. став 3., 180., 185., 182. Закона о раду, а имајући у виду да је утврђено да је упозорење за отказ уговора о раду сачинио и потписао адвокат Дејан Тадић и да тужени није доставио доказ да је овластио адвоката Дејана Тадића за доношење упозорења, да упозорење није достављено у смислу одредбе члана 185. Закона о раду, нижестепени судови су закључили да је упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду сачињено и потписано од стране неовлашћеног лица и исто није достављено лично тужиоцу у смислу члана 185. став 2., 3. и 4. Закона о раду, на који начин је повређено право на одбрану тужиоца због чега је и решење о отказу уговора о раду незаконито.

Првилно су нижестепени судови, применом материјалног права из члана 179. став 3., 180., 182. Закона о раду оценили да је тужбени захтев за поништај решења о отказу Уговора о раду основан.

Неосновано се ревизијом оспорава правилна примена материјалног права.

Одредбом члана 179. став 3. Закона о раду прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину и то: ако не достави потврду о привременој спречености за рад у смислу члана 103. овог закона и ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад.

Чланом 180. Закона о раду прописано је да је послодавац дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 179. став 2. и 3. овог закона, запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ Уговора о раду и да му остави рок од најмање осам радних дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења (став 1.); да је у упозорење става 1. овог члана послодавац дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење (став 2.); да се упозорење доставља запосленом на начин за достављање решења о отказу уговора о раду из члана 185. овог закона.

Одредбом члана 192. Закона о раду прописано је да о правима, обавезама и одговорностима из радног односа одлучује: 1. у правном лицу-надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице које они овласте; 2. код послодавца који нема својство правног лица – предузетник или запослени кога он овласти. Овлашћење из става 1. овог члана даје се у писаном облику.

Смисао упозорења о постојању законских разлога за отказ уговора о раду је да се запосленом стави до знања да је изазвао настанак отказног разлога, те да му се несумњиво омогући да се о томе изјасни. У одсуству упозорења пре доношења решења о отказу уговора о раду или када се упозорење не достави запосленом аналогном применом правила достављања акта отказа уговора о раду у смислу члана 185. Закона о раду, запосленом је повређено право на одбрану, које је заштићено одредбом члана 180. Закона о раду, као и чланом 7. Конвенције међународне организације рада о престанку радног односа на иницијативу послодавца број 158 („Сл. лист СФРЈ“ – међународни уговори број 4/84 и 7/91) према којој радни однос радника неће престати због разлога везаних за понашање радника или његов рад пре него што му се омогући да се брани од изнетих навода, осим ако се с разлогом не може очекивати од послодавца да му пружи ту могућност.

У конкретном случају, тужени на коме је у смислу члана 231. ЗПП био терет доказивања није доказао да је адвокат Дејан Тадић био овлашћен од стране надлежног органа туженог за доношење предметног упозорења, са којих разлога је правилно закључено од стране нижестепених судова да је упозорење потписано од стране неовлашћеног лица, те да стога тужилац није био законито упозорен на разлоге за отказ уговора о раду, а и код чињенице да тужени упозорење о постојању разлога за отказ није доставио тужиоцу на начин прописан одредбом члана 185. Закона о раду.

Како је тужиоцу ускраћено гарантовано право на одбрану, правилно је решење о отказу уговора о раду поништено као незаконито.

Ревидент оспорава закључак нижестепених судова да је тужба за поништај отказа уговора о раду поднета неблаговремено износећи свој став у односу на датум пријема решења од стране тужиоца, оспоравајући на тај начин утврђено чињенично стање, што не представља ревизијски разлог у смислу члана 407.

Како се ни осталим наводима ревизије не доводи у сумњу правилност и законитост побијане одлуке, будући да је другостепена пресуда донета правилном применом материјалног права, то је Врховни суд на основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић