Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, iz svih zakonskih razloga.

Podneskom od 14.07.2017. godine tuženi je povukao reviziju u odnosu na tužioca AA iz ..., pa je prvostepeni sud doneo rešenje od 25.09.2017. godine kojim je konstatovano da je revizija delimično povučena.

Ispitujući pobijanu presudu, u odnosu na tužilju BB iz ..., u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima primaoca i izdavaoca na pogonu montaža. Sindikat „GG“ je 12.07.2006. godine doneo odluku o stupanju u štrajk upozorenja, a 21.07.2006. godine je doneo odluku o stupanju u štrajk. Štrajk je otpočeo 26.07.2006. godine, a kao mesto štrajka određen je krug tuženog, bez bližeg određenja mesta na kome će se održati.

Pošto je tužilja učestvovala u štrajku, tuženi je doneo rešenja br. ... od 08.08.2006. godine o udaljenju tužilje sa rada počev od 09.08.2006. godine, zbog toga što je postupila suprotno članu 18. stav 2. Zakona o štrajku („Službeni list SRJ“ broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“ broj 101/05), odnosno jer je sprečila poslodavca da koristi i raspolaže sredstvima kojima poslodavac obavlja delatnost. Utvrđeno je da tužilja ne može da nastavi rad kod tuženog zbog svog ponašanja učinjenog 26.07.2006, 27.07.2006. i 28.07.2006. godine, što je dovoljan razlog za udaljenje, u smislu čl.165. i 167. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05) i odlučeno je da će udaljenje trajati do okončanja postupka disciplinske odgovornosti, a najduže 3 meseca, za koje vreme ostvaruje pravo u visini 1/3 zarade za mesec pre privremenog udaljenja.

Direktor tuženog je 23.10.2006. godine doneo rešenje o otkazu tužilji ugovora o radu, na osnovu čl. 175. stav 1. tačka 4. i 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, čl. 110. i 111. Pojedinačnog kolektivnog ugovora i člana 18. stav 2. Zakona o štrajku, zbog učinjene povrede radne dužnosti, usled čega ne može da nastavi rad kod poslodavca. Ovo zbog toga što je tužilja, kao učesnik štrajka, tokom 26, 27. i 28.07.2006. godine sa ostalim štrajkačima blokirala glavni kolski ulaz u krug fabrike tuženog i na taj način onemogućila odvijanje saobraćaja i onemogućila tuženog da raspolaže sredstvima kojima obavlja delatnost i vrši otpremu gotove robe i dovoz sirovina.

Pregledom video snimka DD utvrđeno je da je povremeno na kapiji bio veći ili manji broj štrajkača, da su neki od njih sedeli na paletama i kartonima u hladovini pod drvećem, da su na velikoj kapiji nalepljeni transparenti. U daljem toku snimka se vidi kamion „ĐĐ“ ... ispred glavne kapije za ulaz u krug fabrike koji se okreće na prostoru ispred velike kapije i konstatuje se da kamion nije ušao u krug fabrike. Na snimku se ne uočava tužilja, ali je i ona, po svojim navodima, dolazila do kapije u grupi sa ostalim štrajkačima.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu neosnovan. Prema datim razlozima, svi štrajkači koji su stajali u neposrednoj blizini kapije, pa i tužilja, izrazili su saglasnost da učestvuju u grupi koja je, sprečavanjem saobraćaja u krugu preduzeća, vršila pritisak na poslodavca da ispuni zahteve sadržane u odluci o štrajku. Takvim ponašanjem štrajkači su manifestovali volju da poslodavca onemoguće da raspolaže sredstvima za obavljanje delatnosti, a mogli su i morali su znati da je ovako sproveden štrajk nezakonit i da su svojim učešćem doprineli nezakonitosti štrajka, pa kako je tuženi upozorio tužilju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, shodno čl. 180. i 181. Zakona o radu, prvostepeni sud je ocenio da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Odlučujući o žalbi tužilje, drugostepeni sud je pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad usvojio.

Osnovano se navodom revizije ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 369. stav 2. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i predstavlja dozvoljeni razlog za reviziju, prema članu 398. stav 1 tačka 2. u vezi člana 373. stav 1. tačka 5. i člana 380. ZPP.

Štrajk ili prekid rada predstavlja Ustavom garantovano osnovno socijalno pravo. Prema odredbi člana 61. Ustava Republike Srbije, zaposleni imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Zakon o štrajku („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 103/12), odredbama člana 14. stav 1. propisuje da organizovanje štrajka odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.

Za razliku od učešća u zakonitom štrajku, koje se ne može sankcionisati otkazom ugovora o radu, odredbama člana 18. stav 2. Zakona o štrajku je propisano da član štrajkačkog odbora ili učesnik u štrajku koji štrajk organizuje i vodi na način kojim se ugrožava bezbednost lica, imovine ili zdravlja ljudi ili koji sprečava zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade, odnosno onemogućava nastavak rada po okončanju štrajka ili sprečava poslodavca da koristi sredstva i raspolaže sredstvima kojima poslodavac obavlja delatnost, čini povredu radne dužnosti za koju se može izreći mera prestanka radnog odnosa. Navedeni otkazni razlog, međutim, podrazumeva da postoji konkretno protivpravno postupanje - individualna odgovornost zaposlenog tokom štrajka, jer učesnik štrajka koji se ponaša po pravilima ne može snositi odgovornost za nezakonito postupanje drugih učesnika.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu,(„Službeni glasnik RS“ br. 24/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak, između ostalog, saslušanjem tužilje u svojstvu parnične stranke i brojnih svedoka. Drugostepeni sud je, bez otvaranja glavne rasprave, svoju odluku zasnovao na drugačijoj oceni iskaza tužilje i svedoka EE, ŽŽ, ZZ, JJ, KK i LL, ne dajući istovremeno i ocenu iskaza ostalih svedoka. Na takav način je utvrdio da tužilja nije učestvovala u grupi štrajkača koja je blokirala kapiju odnosno da nije sprečila poslodavca da koristi i raspolaže sredstvima kojima obavlja delatnost, kao što joj je osporenim rešenjem stavljeno na teret. Ocenio je i da je tuženi trebalo da utvrdi ko je učestvovao u blokadi kapije, koja su vozila zaustavljena, ko ih je zaustavio i da sve to navede u osporenom rešenju o otkazu ugovora o radu, na koji način tuženi nije postupio, niti je shodno zakonskoj obavezi dostavio upozorenje tužilji sa tačno definisanom odredbom povrede radne obaveze, zbog čega je utvrdio da je osporeno rešenje nezakonito.

Takvim postupanjem drugostepeni sud je utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, bez otvaranja rasprave u smislu člana 369. ZPP. Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije mogao bez održavanja glavne rasprave odluku zasnovati na drugačijoj oceni dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, odnosno nije mogao bez izvođenja dokaza pred drugostepenim sudom izvesti drugačiji zaključak i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovati svoju odluku.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka tako što će, imajući u vidu navode tužilje iz žalbe, ako nađe da je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove već izvedeni dokazi, eventualno u skladu sa ovlašćenjem iz člana 369. stav 2. ZPP zakazati raspravu, na kojoj će ponovnim izvođenjem dokaza razjasniti da li je tužilja svojim radnjama aktivno učestvovala u sprečavanju nekog vozila da uđe u krug preduzeća odnosno da izađe iz njega, da li je sprečavala radnike obezbeđenja da otvore kapiju, usmeravala akciju ili izdavala uputstva ostalim štrajkačima, i u tom smislu oceniti da li su bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu za donošenje osporenog rešenja.

Pored toga će oceniti i da li je tužilja preduzimala nezakonite radnje u smislu pravila iz člana 18. stav 2. Zakona o štrajku, imajući u vidu da samo prisustvo štrajkača na mestu okupljanja ne može imati za posledicu prestanak radnog odnosa, niti se može raditi o zajedničkom kolektivnom umišljaju učesnika štrajka da blokiraju kapiju. Nakon što pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje, značajno za pravilnu primenu materijalnog prava, drugostepeni sud će o žalbi tužilje doneti novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga,odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 406. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić