Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Violeta Tasić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Kocić, advokat iz ..., radi isplate naknade zarade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 705/2020 od 06.03.2020. godine, u sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 705/2020 od 06.03.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 705/2020 od 06.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 425/18 od 24.12.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji isplati na ime naknade zarade zbog privremene sprečenosti za rad za period od 21.06.2017. godine do 20.07.2017. godine ukupno 22.880,00 dinara i za period od 23.12.2017. godine do 23.05.2018. godine ukupno 122.962,00 dinara, sve u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu zbog kašnjenja u isplati naknade zarade za vreme odsustva sa rada za period od 21.07.2017. godine do 22.12.2017. godine, na pojedinačne mesečne iznose bliže određene u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tžilji naknadi troškove postupka od 54.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 705/2020 od 06.03.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS” br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužilji na ime naknade zarade zbog privremene sprečenosti za rad isplati ukupno 145.842,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i zakonsku zateznu kamatu zbog kašnjenja u isplati naknade zarade za vreme odsustva sa rada. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade zarade podneta je 17.07.2018. godine, a podneskom od 25.11.2019. godine tužba je preinačena. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 145.850,20 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić