Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao posebnoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je stanovišta da u ovoj vrsti spora nije potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti novo tumačenje prava. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevima tužilaca za naknadu štete u visini jubilarne nagrade koju bi oni po redovnom toku stvari ostvarili da nije doneto nezakonito rešenje o prestanku njihovog radnog odnosa. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da je posledica poništaja nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenog restitucija prava zaposlenih, te da je tuženi dužan da naknadi tužiocima štetu u visini jubilarnih nagrada koje bi tužioci ostvarili po Kolektivnom ugovoru za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave za 20, 30 i 35 godina radnog staža kod tuženog, da nije bilo nezakonite radnje tuženog. Presude Vrhovnog suda na koje je ukazano revizijom donete su povodom drugačije činjeničnopravne situacije.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujuću dozvoljenost revizije u smislu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužioci su, kao prosti (obični) suparničari u smislu odredbe člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, podneli 28.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora najvišeg dela je 287.842,50 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora najvišeg dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za odlučivanje, pa troškovi za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse tužiocima nisu priznati, u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković