.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 164/2024
02.02.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Željka Škorića, predsednika veća, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog „Prima Nova“ d.o.o. Leskovac, čiji je punomoćnik Vlastimir Simonović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2962/23 od 23.08.2023. godine, u sednici održanoj 02.02.2026. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2962/23 od 23.08.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 75/22 od 06.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj ... od 20.12.2021. godine, koje je tužilja primila dana 21.12.2021. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i to na poslove i radne zadatke koje je tužilja obavljala do dana donošenja osporenog rešenja ili na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 98.250,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2962/23 od 23.08.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 75/22 od 06.04.2023. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je radila kod tuženog na osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, s tim da je poslednji ugovor o radu na određeno vreme zaključen za period od 07.06.2021. godine, a najkasnije do 06.07.2022. godine, zbog povećanog obima posla. Tužilja je radila na poslovima prodavca – kasira u prodajnom objektu tuženog broj ... u ... . Po povratku sa bolovanja, u trajanju od pet dana, tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu broj ... od 20.12.2021. godine, koje je tužilja primila dana 21.12.2021. godine, zbog prestanka potrebe za njenim radom.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužilje.
Prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, ... 95/18), ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.
Odredbom člana 175. tačka 1) istog zakona, propisano je da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan.
Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je zakonito rešenje tuženog, kojim je u konkretnom slučaju tužilji prestao radni odnos zasnovan na određeno vreme na osnovu člana 175. tačka 1) u vezi člana 37. stav 1. Zakona o radu. Ovo iz razloga, što u situaciji kada zaposleni sa poslodavcem zaključi ugovor o radu na određeno vreme, tako što vreme trajanja radnog odnosa ograniči na način da isti može trajati najkasnije do određenog datuma, nema smetnji da tako zaključeni ugovor o radu bude otkazan i da zaposlenom prestane radni odnos i pre isteka krajnjeg roka na koji je zasnovan, usled prestanka potreba osnovom kojih je on i zasnovan sa oročenim trajanjem – ovde prestankom povećanog obima posla kod tuženog, nakon što je utvrđeno da se poslovi u prodajnom objektu u kome je tužilja radila mogu obaviti i bez njenog angažovanja, te da se ne očekuje uvećan obim posla.
Kako se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.
S obzirom da je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Željko Škorić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
