Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, ... 87/18, 18/20 и 10/23-други закон) – у даљем тексту: ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је радила код туженог на основу више закључених уговора о раду на одређено време, с тим да је последњи уговор о раду на одређено време закључен за период од 07.06.2021. године, а најкасније до 06.07.2022. године, због повећаног обима посла. Тужиља је радила на пословима продавца – касира у продајном објекту туженог број ... у ... . По повратку са боловања, у трајању од пет дана, тужени је донео решење о отказу уговора о раду број ... од 20.12.2021. године, које је тужиља примила дана 21.12.2021. године, због престанка потребе за њеним радом.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен тужбени захтев тужиље.

Према одредби члана 37. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, ... 95/18), уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба.

Одредбом члана 175. тачка 1) истог закона, прописано је да радни однос престаје истеком рока на који је заснован.

Имајући у виду напред наведено, Врховни суд налази да је правилан закључак нижестепених судова да је законито решење туженог, којим је у конкретном случају тужиљи престао радни однос заснован на одређено време на основу члана 175. тачка 1) у вези члана 37. став 1. Закона о раду. Ово из разлога, што у ситуацији када запослени са послодавцем закључи уговор о раду на одређено време, тако што време трајања радног односа ограничи на начин да исти може трајати најкасније до одређеног датума, нема сметњи да тако закључени уговор о раду буде отказан и да запосленом престане радни однос и пре истека крајњег рока на који је заснован, услед престанка потреба основом којих је он и заснован са ороченим трајањем – овде престанком повећаног обима посла код туженог, након што је утврђено да се послови у продајном објекту у коме је тужиља радила могу обавити и без њеног ангажовања, те да се не очекује увећан обим посла.

Како се наводима ревизије не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, Врховни суд је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке, а детаљно образложење ревизијске одлуке је изостављено сагласно ставу 2. истог члана.

С обзиром да је ревизија тужиље одбијена као неоснована, одбијен је и њен захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка, па је на основу чл. 153. и 154. став 1. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Жељко Шкорић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић