Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji su punomoćnici Svetislav Jovanović i Nemanja Rubež, advokati iz ..., protiv tuženih SP „Lasta“ ad Beograd, Samostalnog Sindikata SP „Lasta“ ad Beograd, Nezavisnog Sindikata radnika SP „Lasta“ ad Beograd, čiji je zajednički punomoćnik Dragan Milovanović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 890/21 od 09.04.2021. godine, u sednici održanoj dana 23.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 890/21 od 09.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P1 219/19 od 17.07.2020. godine, Viši sud u Beogradu se oglasio apsolutno nenadležnim, ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P1 219/19 od 07.12.2020. godine obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 66.000,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 890/21 od 09.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost drugostepene odluke na osnovu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi drugostepeni sud nije propustio da primeni, niti je nepravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku, što je bilo ili je moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.

Prema stanju u spisima, tužilac je tužbom tražio da se utvrdi da je ništav član 52. stav 1. Kolektivnog ugovora broj .. od 18.05.2016. godine SP „Lasta“ ad Beograd, kojom odredbom je regulisana visina osnovne zarade za najjednostavniji rad u iznosu od 7.616,98 dinara, zbog nesaglasnosti ove odredbe Kolektivnog ugovora sa odredbom člana 111. i 112. Zakona o radu. Ovo stoga što se u skladu sa navedenim odredbama zakona minimalna zarada određuje na osnovu Odluke o minimalnoj ceni rada koju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet RS, dok je spornom odredbom Kolektivnog ugovora tuženog zarada za najjednostavniji rad određena prema bruto iznosu. Tužilac je u tužbi naveo da to ima kao krajnju posledicu da je osnovna zarada tužioca koja je regulisana zaključenim ugovorom o radu između tužioca i tuženog manja u odnosu na Zakonom propisanu, s obzirom da se osnovna zarada tužioca mora obračunati množenjem koeficijenta zaposlenog sa minimalnom cenom rada u skladu sa Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta RS.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi, primenom odredbi člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova, člana 16. stav 1. i 2. i člana 443. ZPP, ocenili da u ovom slučaju nije u pitanju spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja, izmene i dopune zaključenog Kolektivnog ugovora između učesnika Kolektivnog ugovora za koje bi bio nadležan Viši sud, već postupak za ocenu zakonitosti sporne odredbe Kolektivnog ugovora, odnosno njene usklađenosti sa zakonom, koji je, prema članu 45. Zakona o Ustavnom sudu u nadležnosti Ustavnog suda. S obzirom da u ovom slučaju ne postoji nadležnost suda za rešavanje predmetnog spora, to je pravilna odluka prvostepenog suda kojom se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sve sprovedene radnje i tužbu odbacio.

Članom 23. stav 1. tačka 8. Zakona o uređenju sudova propisano je da Viši sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom.

Članom 16. stav 1. ZPP, propisano je da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost, dok je stavom 2. propisano da će se oglasiti nenadležnim, ukinuti sprovedene radnje u postupku i odbaciti tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ. Članom 443. ZPP propisano je da u postupku u parnica povodom kolektivnog ugovora učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zaštitu prava kada nastane spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna zaključenog kolektivnog ugovora, pod uslovom da spor o spornom pitanju nije rešen mirnim putem ili putem arbitraže koju su obrazovali učesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.

Članom 45. tačka 5. Zakona o Ustavnom sudu, propisano je da Ustavni sud odlukom utvrđuje da kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Kada se imaju u vidu napred citirane odredbe zakona i šta se tužbom traži, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu nadležni da odlučuju o zahtevu tužioca, imajući u vidu da je ocena zakonitosti sporne odredbe Kolektivnog ugovora, prema odredbi člana 45. tačka 5. Zakona o Ustavnom sudu u nadležnosti Ustavnog suda, već bi bili nadležni ukoliko se traži utvrđenje ništavosti Kolektivnog ugovora zbog razloga propisanih članom 443. ZPP, u kom slučaju bi na osnovu člana 23. Zakona o uređenju sudova za odlučivanje bio nadležan Viši sud u Beogradu.

Stoga su ocenjeni, kao neosnovani navodi revizije tužioca i na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić