Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., село ..., чији су пуномоћници Светислав Јовановић и Немања Рубеж, адвокати из ..., против тужених СП „Ласта“ ад Београд, Самосталног Синдиката СП „Ласта“ ад Београд, Независног Синдиката радника СП „Ласта“ ад Београд, чији је заједнички пуномоћник Драган Миловановић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж1 890/21 од 09.04.2021. године, у седници одржаној дана 23.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж1 890/21 од 09.04.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду П1 219/19 од 17.07.2020. године, Виши суд у Београду се огласио апсолутно ненадлежним, укинуо све спроведене радње и одбацио тужбу.

Решењем Вишег суда у Београду П1 219/19 од 07.12.2020. године обавезан је тужилац да туженима накнади трошкове поступка у износу од 66.000,00 динара.

Решењем Апелационог суда у Београду Гж1 890/21 од 09.04.2021. године, ставом првим изреке, одбијене су, као неосноване жалбе тужиоца и потврђено првостепено решење. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност другостепене одлуке на основу члана 408. у вези члана 420. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, ... 18/20), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужиоца није основана.

У поступку доношења побијаног решења није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити. У поступку по жалби другостепени суд није пропустио да примени, нити је неправилно применио одредбе Закона о парничном поступку, што је било или је могло бити од утицаја на законитост и правилност побијаног решења.

Према стању у списима, тужилац је тужбом тражио да се утврди да је ништав члан 52. став 1. Колективног уговора број .. од 18.05.2016. године СП „Ласта“ ад Београд, којом одредбом је регулисана висина основне зараде за најједноставнији рад у износу од 7.616,98 динара, због несагласности ове одредбе Колективног уговора са одредбом члана 111. и 112. Закона о раду. Ово стога што се у складу са наведеним одредбама закона минимална зарада одређује на основу Одлуке о минималној цени рада коју утврђује Социјално-економски савет РС, док је спорном одредбом Колективног уговора туженог зарада за најједноставнији рад одређена према бруто износу. Тужилац је у тужби навео да то има као крајњу последицу да је основна зарада тужиоца која је регулисана закљученим уговором о раду између тужиоца и туженог мања у односу на Законом прописану, с обзиром да се основна зарада тужиоца мора обрачунати множењем коефицијента запосленог са минималном ценом рада у складу са Одлуком Социјално-економског савета РС.

По оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови, применом одредби члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова, члана 16. став 1. и 2. и члана 443. ЗПП, оценили да у овом случају није у питању спор о поједином спорном питању у поступку закључивања, измене и допуне закљученог Колективног уговора између учесника Колективног уговора за које би био надлежан Виши суд, већ поступак за оцену законитости спорне одредбе Колективног уговора, односно њене усклађености са законом, који је, према члану 45. Закона о Уставном суду у надлежности Уставног суда. С обзиром да у овом случају не постоји надлежност суда за решавање предметног спора, то је правилна одлука првостепеног суда којом се огласио апсолутно ненадлежним за поступање у овој правној ствари, укинуо све спроведене радње и тужбу одбацио.

Чланом 23. став 1. тачка 8. Закона о уређењу судова прописано је да Виши суд у првом степену суди у споровима поводом колективних уговора ако спор није решен пред арбитражом.

Чланом 16. став 1. ЗПП, прописано је да суд у току целог поступка по службеној дужности пази да ли решавање спора спада у судску надлежност, док је ставом 2. прописано да ће се огласити ненадлежним, укинути спроведене радње у поступку и одбацити тужбу, ако у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан суд него неки други орган. Чланом 443. ЗПП прописано је да у поступку у парница поводом колективног уговора учесници у закључивању колективног уговора остварују заштиту права када настане спор о поједином спорном питању у поступку закључивања, односно измена и допуна закљученог колективног уговора, под условом да спор о спорном питању није решен мирним путем или путем арбитраже коју су образовали учесници колективног уговора у складу са одредбама посебног закона.

Чланом 45. тачка 5. Закона о Уставном суду, прописано је да Уставни суд одлуком утврђује да колективни уговор није у сагласности са Уставом и законом.

Када се имају у виду напред цитиране одредбе закона и шта се тужбом тражи, то је правилан закључак нижестепених судова да нису надлежни да одлучују о захтеву тужиоца, имајући у виду да је оцена законитости спорне одредбе Колективног уговора, према одредби члана 45. тачка 5. Закона о Уставном суду у надлежности Уставног суда, већ би били надлежни уколико се тражи утврђење ништавости Колективног уговора због разлога прописаних чланом 443. ЗПП, у ком случају би на основу члана 23. Закона о уређењу судова за одлучивање био надлежан Виши суд у Београду.

Стога су оцењени, као неосновани наводи ревизије тужиоца и на основу члана 414. став 1. у вези члана 420. став 6. ЗПП одлучено је као у изреци овог решења.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић