Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3811/22 od 24.11.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 17.05.2013. godine u delu o otkazivanju ugovora o radu broj .. od 01.06.2006. godine sa pratećim aneksima i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je utvrđeno da su ništavi aneks broj ... od 16.10.2012. godine i aneks broj .. od 21.02.2013. godine, zaključenih između parničnih stranaka. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude, pa je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove koje je imao u postupku pred prvostepenim sudom od 669.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a iznad dosueđnog iznosa odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka pred prvostepenim sudom sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od presuđenja do izvršnosti. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka po žalbi od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i po osnovu ugovora o radu od 01.06.2006. godine obavljao poslove prodavca na benzijskoj stanici. U ponudi od 16.10.2012. godine za zaključenje aneksa, tuženi je tužiocu ponudio premeštaj na poslove referenta za podršku poslovnim procesima u Službi za podršku poslovnim procesima. Razlog ponude je izmena i dopuna Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 17.07.2012. godine, potrebe procesa i organizacije rada i korekcije iznosa zarade. U ponudi je naveden rok od 8 radnih dana u kome zaposleni može da se izjasni na ponudu kao i da mu može prestati radni odnos ukoliko ne zaključi ponuđeni aneks. Tužilac je prihvatio ponudu i sa tuženim zakljčio aneks od 16.10.2012. godine, koji se primenjivao od 31.10.2012. godine. Nakon premeštaja, tužilac je sa ostalim zaposlenima na istim poslovima sedeo u zgradi Geofizičkog instituta, u praznim sobama bez računara i telefona, ništa nisu radili, već se dnevni posao svodio na lepljenje nalepnica na tri registratora, koji je trajao oko pet minuta, s obzirom da su mnogi registratori već bili popisani i da je 90% dokumentacije bilo sređeno. Nakon toga, tuženi je tužiocu učinio novu ponudu od 21.02.2013. godine za zaključenje aneksa radi premeštaja na poslove referenta za aministrativnu i tehničku podršku u Odeljenju za administrativno-tehnička pitanja, Službe za administrativno-tehnička pitanja i odnose sa zaposlenima, Sektor za odnose sa zaposlenima, Direkcija za HR, Funkcija za organizaciona pitanja. Razlog ponude je potreba procesa i organizacije rada, a tužiocu je ostavljen rok od 8 dana da se izjasni na ponudu i upozoren da mu može prestati radni odnos ukoliko ne zaključi ponuđeni aneks. Tužilac je prihvatio ponudu i sa tuženim zaključio aneks od 21.02.2013. godine, koji se primenjivao od 08.03.2013. godine. Po zaključenom aneksu tužilac je kao i ostali zaposleni u istoj službi, odlukom poslodavca upućen na godišnji odmor, a po dolasku na posao u aprilu 2013. godine premešten je u drugi prostor gde nije bilo posla i gde je ostao do donošenja osporenog rešenja. Tuženi je Odlukom od 20.03.2013. godine pokrenuo postupak utvrđivanja viška zaposlenih usled organizacionih promena, kojim je predvideo da treba ukinuti između ostalih radno mesto referenta za administrativno i tehničku podršku na koje je tužilac premešten. Donet je i Program rešavanja viška zaposlenih od 24.04.2013. godine, kojim je predviđena izmena sistematizacije poslova kod tuženog i ukidanje Službe za administrativno-tehnička pitanja i odnose sa zaposlenima, Sektor za odnose sa zaposlenima, Direkcija za HR, funkcija za podršku, a kako je reč o ukinutim poslovima nisu primenjivani kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih. Izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog donete su 14.05.2013. godine i istog dana su objavljene, a tim izmenema je ukinuta naznačena služba i radno mesto tužioca, a stupile su na snagu 8 dana od objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca. Osporenim rešenjem tuženog od 17.05.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom sa 24.05.2013. godine uz isplatu otpremnine. Prema razlozima rešenja ukinuti su poslovi koje je tužilac obavljao jer nije mogla biti primenjena neka od mera za zapošljavanje predviđena Zakonom o radu. Nakon premeštaja tužioca drugi zaposlen su dovedeni na poslove prodavca na pumpama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio zahtev za utvrđenje ništavosti osporenih aneksa i poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, uz zaključak da osporeni aneksi a time i osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa zakoniti.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i utvrdio ništavost osporenih aneksa i poništio kao nezakonito rešenja o otkazu ugovora o radu.

Prema članu 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu ( Službeni glasnik RS broj 24/05, 54/09 i 32/13) poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada, dok prema članu 172. stav 1. istog zakona uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pismenom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Članom 179. tačka 9. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu, koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca, razlog ponude je potreba procesa i organizacije rada, a tužiocu je ostavljen rok od 8 dana da se izjasni na ponudu i upozoren da mu može prestati radni odnos ukoliko ne zaključi ponuđeni aneks. Ovako sastavljena ponuda ne sadrži razloge za ponudu iz citirane zakonske odredbe. Upotreba izraza „potreba procesa i organizacije rada“ je uopštena jer ne daje osnov o pouzdanom zaključivanju o kakvoj organizaciji i procesu je reč, pošto ne sadrži dovoljno precizno obrazloženje (konkretno navođenje činjenica iz kojih proizlazi potreba procesa i organizacije rada, kao i činjenice koje opravdavaju premeštanje). Pored toga što nedostaje osnovni element za zaključivanje aneksa, aneks je nedozvoljen i sa razloga jer je njegovim zaključenjem izvršeno raspoređivanje na radno mesto koje je zatim ukinuto, što predstavlja zloupotrebu prava poslodavca koju je drugostepeni sud pravilno sankcionisao.

Pošto je utvrđeno da su aneksi ugovora o radu ništavi, nezakonita je osporena odluka otkaza ugovora o radu doneta pozivom na član 179. tačka 9. Zakona o radu, a zbog ukidanja Službe u kojoj je tužilac raspoređen na rad nezakonitim aneksima ugovora o radu.

Tuženi pravilno obavezan da tužioca vrati na rad primenom člana 191. Zakona o radu.

S obzirom na izneto, drugostepeni sud je pobijanu odluku doneo pravilnom primeniom materijalnog prava, pa su navodi revizije neosnovani.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković