Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3811/22 од 24.11.2022. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке, тако што је поништено као незаконито решење туженог број .. од 17.05.2013. године у делу о отказивању уговора о раду број .. од 01.06.2006. године са пратећим анексима и обавезан тужени да тужиоца врати на рад. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке, тако што је утврђено да су ништави анекс број ... од 16.10.2012. године и анекс број .. од 21.02.2013. године, закључених између парничних странака. Ставом трећим изреке, преиначено је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу петом изреке првостепене пресуде, па је обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове које је имао у поступку пред првостепеним судом од 669.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, а изнад досуеђног износа одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка пред првостепеним судом са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, као и захтев тужиоца за исплату затезне камате на досуђени износ трошкова парничног поступка од пресуђења до извршности. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка по жалби од 33.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на ревизију. Трошкове ревизијског поступка је тражио и определио.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), Врховни суд је оценио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању на ком је заснована побијана одлука, тужилац је био у радном односу код туженог и по основу уговора о раду од 01.06.2006. године обављао послове продавца на бензијској станици. У понуди од 16.10.2012. године за закључење анекса, тужени је тужиоцу понудио премештај на послове референта за подршку пословним процесима у Служби за подршку пословним процесима. Разлог понуде је измена и допуна Правилника о организацији и систематизацији послова код туженог од 17.07.2012. године, потребе процеса и организације рада и корекције износа зараде. У понуди је наведен рок од 8 радних дана у коме запослени може да се изјасни на понуду као и да му може престати радни однос уколико не закључи понуђени анекс. Тужилац је прихватио понуду и са туженим закљчио анекс од 16.10.2012. године, који се примењивао од 31.10.2012. године. Након премештаја, тужилац је са осталим запосленима на истим пословима седео у згради Геофизичког института, у празним собама без рачунара и телефона, ништа нису радили, већ се дневни посао сводио на лепљење налепница на три регистратора, који је трајао око пет минута, с обзиром да су многи регистратори већ били пописани и да је 90% документације било сређено. Након тога, тужени је тужиоцу учинио нову понуду од 21.02.2013. године за закључење анекса ради премештаја на послове референта за аминистративну и техничку подршку у Одељењу за административно-техничка питања, Службе за административно-техничка питања и односе са запосленима, Сектор за односе са запосленима, Дирекција за ХР, Функција за организациона питања. Разлог понуде је потреба процеса и организације рада, а тужиоцу је остављен рок од 8 дана да се изјасни на понуду и упозорен да му може престати радни однос уколико не закључи понуђени анекс. Тужилац је прихватио понуду и са туженим закључио анекс од 21.02.2013. године, који се примењивао од 08.03.2013. године. По закљученом анексу тужилац је као и остали запослени у истој служби, одлуком послодавца упућен на годишњи одмор, а по доласку на посао у априлу 2013. године премештен је у други простор где није било посла и где је остао до доношења оспореног решења. Тужени је Одлуком од 20.03.2013. године покренуо поступак утврђивања вишка запослених услед организационих промена, којим је предвидео да треба укинути између осталих радно место референта за административно и техничку подршку на које је тужилац премештен. Донет је и Програм решавања вишка запослених од 24.04.2013. године, којим је предвиђена измена систематизације послова код туженог и укидање Службе за административно-техничка питања и односе са запосленима, Сектор за односе са запосленима, Дирекција за ХР, функција за подршку, а како је реч о укинутим пословима нису примењивани критеријуми за утврђивање вишка запослених. Измене и допуне Правилника о организацији и систематизацији послова код туженог донете су 14.05.2013. године и истог дана су објављене, а тим изменема је укинута назначена служба и радно место тужиоца, а ступиле су на снагу 8 дана од објављивања на огласној табли послодавца. Оспореним решењем туженог од 17.05.2013. године тужиоцу је отказан уговор о раду због престанка потребе за његовим радом са 24.05.2013. године уз исплату отпремнине. Према разлозима решења укинути су послови које је тужилац обављао јер није могла бити примењена нека од мера за запошљавање предвиђена Законом о раду. Након премештаја тужиоца други запослен су доведени на послове продавца на пумпама.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио захтев за утврђење ништавости оспорених анекса и поништај решења о отказу уговора о раду, уз закључак да оспорени анекси а тиме и оспорено решење о престанку радног односа законити.

По оцени Врховног суда другостепени суд је правилно применио материјално право када је преиначио првостепену пресуду и утврдио ништавост оспорених анекса и поништио као незаконито решења о отказу уговора о раду.

Према члану 171. став 1. тачка 1. Закона о раду ( Службени гласник РС број 24/05, 54/09 и 32/13) послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (анекс уговора) ради премештаја на други одговарајући посао због потреба процеса и организације рада, док према члану 172. став 1. истог закона уз понуду за закључивање анекса уговора послодавац је дужан да запосленом у писменом облику достави и разлоге за понуду, рок у коме запослени треба да се изјасни о понуди и правне последице које могу да настану одбијањем понуде. Чланом 179. тачка 9. Закона о раду прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Према понуди за закључење анекса уговора о раду, који је претходио доношењу решења о отказу уговора о раду тужиоца, разлог понуде је потреба процеса и организације рада, а тужиоцу је остављен рок од 8 дана да се изјасни на понуду и упозорен да му може престати радни однос уколико не закључи понуђени анекс. Овако састављена понуда не садржи разлоге за понуду из цитиране законске одредбе. Употреба израза „потреба процеса и организације рада“ је уопштена јер не даје основ о поузданом закључивању о каквој организацији и процесу је реч, пошто не садржи довољно прецизно образложење (конкретно навођење чињеница из којих произлази потреба процеса и организације рада, као и чињенице које оправдавају премештање). Поред тога што недостаје основни елемент за закључивање анекса, анекс је недозвољен и са разлога јер је његовим закључењем извршено распоређивање на радно место које је затим укинуто, што представља злоупотребу права послодавца коју је другостепени суд правилно санкционисао.

Пошто је утврђено да су анекси уговора о раду ништави, незаконита је оспорена одлука отказа уговора о раду донета позивом на члан 179. тачка 9. Закона о раду, а због укидања Службе у којој је тужилац распоређен на рад незаконитим анексима уговора о раду.

Тужени правилно обавезан да тужиоца врати на рад применом члана 191. Закона о раду.

С обзиром на изнето, другостепени суд је побијану одлуку донео правилном примениом материјалног права, па су наводи ревизије неосновани.

Из наведених разлога, применом члана 414. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Захтев тужиоца за накнаду трошкова састава одговора на ревизију, одбијен је на основу члана 154. став 1. ЗПП, јер одговор на ревизију није потребан ради вођења парнице, па је одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић