.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2063/2019
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tuženih Osnovne škole „Vasa Pelagić“ iz Leskovca i Ekonomske škole „Đuka Dinić“ iz Leskovca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1601/2018 od 17.01.2019. godine, na sednici održanoj 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1601/2018 od 17.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1601/2018 od 17.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Leskovcu, presudom P1 574/17 od 14.03.2018. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena Osnovna škola „Vasa Pelagić“ da isplati tužiocu na ime manje isplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period jul 2014. godine – februar 2016. godine i na ime manje isplaćene naknade za topli obrok za period jul 2014. godine – februar 2016. godine, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena Ekonomska škola „Đuka Dinić“, da isplati tužiocu na ime manje isplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period mart 2015. godine – januar 2017. godine i na ime manje isplaćene naknade za topli obrok za period mart 2015. godine – januar 2017. godine, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu drugom izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obavežu tužene da u ime tužioca obračunaju i uplate RF PIO na ime razlike u naknadi doprinose za obavezno osiguranje po propisima koji budu važili na dan obračuna i uplate (stav treći izreke). Obavezao je tužioca da solidarno naknadi tuženima troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 21.000,00 dinara (stav četvrti izreke).
Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 1601/2018 od 17.01.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P1 574/2017 od 14.03.2017. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Iz obrazloženja pobijane drugostepene presude između ostalog proizilazi, da u konkretnoj situaciji nije moguće primeniti korektivno pravilo iz odredbe člana 8. stav 2. Zakona o radu, po kome opštim aktom, mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu uređena zakonom, osim ako zakonom nije drugačije određeno, jer upravo je zakonom utvrđeno da su predmetne naknade u periodu na koji se odnosi tužbeni zahtev sadržane i isplaćivane kroz koeficijent, tako da je prvostepeni sud pravilno odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Prema tome, u ovoj parnici iz radnog odnosa nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 27.07.2017. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 244.891,00 dinara.
Odredbom člana 441. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca radi isplate na ime manje isplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za topli obrok, kao glavnih zahteva (u konkretnoj situaciji tužbeni zahtev radi obračuna i uplate doprinosa ne čini glavni zahtev), očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizije tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl. 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
