Tuženi je podneo odgovor na reviziju s predlogom da se revizija odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Tužilja uz reviziju nije pružila dokaz o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, jer u pogledu primene člana 171. stav1., 172. i 195. stav 2. Zakona o radu - „ Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14), postoji ujednačena sudska praksa. Naime rok za podnošenje tužbe u konkretnom slučaju računa se po odredbama člana 195. Zakona o radu, a kako je tužilja propustila navedeni rok (aneks između tužilje i tuženog zaključen je 12.05.2022. godine, a tužilja je tužbu za poništaj osporenog aneksa podnela 19.07.2022. godine, dakle po isteku roka od 60 dana iz člana 195. stav 2. Zakona o radu) u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava imajući u vidu imperativni karakter pravila iz člana 195. Zakona o radu, koji je specijalni zakon u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije tužioca ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužioca. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizje na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Tužilja je tužbom od 19.07.2022. godine zahtevala poništaj aneksa ugovora o radu u pogledu raspoređivanja tužilje.

Kako se tužbeni zahtev odnosi na ocenu zakonitosti aneksa ugovora o radu a ne na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković