Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je kod tužene zaposlena kao profesor ... u odeljenju u kome je bila razredni starešina i imala upisanog učenika ometenog u razvoju školske 2020/2021. godinu sa kojim je radila po posebnom inkluzivnom programu, a za takav rad joj koeficijent za obračun i isplatu plate nije uvećan za 10% u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01...5/14). Veštačenjem je utvrđen iznos naknade štete koju je tužilja pretrpela zbog neuvećanja koeficijenta za obračun zarade, u utuženom periodu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio primenom odredbe člana 3. stav 2. Uredbe o koeficijenatima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilja, u utuženom periodu radila na radnom mestu profesora ... i bila razredni starešina u odeljenju u kome je imala jednog učenika sa posebnim potrebama koji je nastavu pohađao po individualnom obrazovnom planu, sa kojim je svakodnevno morala da radi po tom programu, a pritom je bila i član tima za pružanje dodatne podrške i rukovodilac stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, pa joj, po mišljenju prvostepenog suda pripada pravo na uvećanje plate od 10%.

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužilje odbio nalazeći da ona, kao profesor ..., nije radila sa detetom ometenim u razvoju po posebno napravljenom individualno-obrazovnom planu (IOP), te da nema osnova da joj se plata uveća u smislu odredbe člana 3. stav 1. tačka 4. Uredbe o koeficijenatima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Po oceni drugostepenog suda, sve aktivnosti koje je tužilja, u konkretnom slučaju, imala i preduzimala kao odeljenski starešina u ostvarivanju IOP-a učenika sa posebnim potrebama su u okviru organizaciono-rukovodeće i pedagoško- instrukcione uloge koju odeljenski starešina ima u radu sa svojim učenicima, a u okviru koje su i njegovi primarni zadaci, između ostalih i organizacioni, pedagoški, saradnja sa roditeljima, vođenje evidencije i slično. Ni okolnost što je tužilja, kao rukovodilac stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, bila angažovana i učestvovala u aktivnostima potrebnim za ostvarivanje IOP-a učenika sa posebnim potrebama, po mišljenju drugostepenog suda, nije mogla da utiče na drugačije presuđenje iz razloga što nijednom odredbom Uredbe kao i drugim važećim propisima u periodu predmetnog angažovanja tužilje, nije predviđeno pravo na uvećanje plate za takav radni angažman.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo jer činjenično stanje, pri odlučivanju o žalbi tužene, nije potpuno utvrđeno.

Odredbom člana 3. stav 2.3. Uredbe o koeficijenatima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/2011...124/2012), propisano je da se koeficijent zaposlenom u školi za decu ometenu u razvoju i nastavniku odeljenja za decu ometenu u razvoju pri redovnoj srednjoj školi uvećava za 10%.

Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Službeni glasnik RS“, br. 74/2018), predviđena je procedura za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan (IOP), njegova primena i vrednovanje, koji ima za cilj optimalni razvoj učenika i njegovo napredovanje i osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu. Tim za inkluzivno obrazovanje direktoru ustanove predlaže članove tima za pružanje dodatne podrške detetu koji imenuje direktor nakon dobijene pismene saglasnosti roditelja. Navedeni tim u školi čine nastavnik razredne nastave, odnosno odeljenski starešina, predmetni nastavnik, stručni saradnik, roditelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent odnosno lični pratilac deteta. Tim izrađuje IOP na koje saglasnost daje roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, a donosi ga pedagoški kolegijum na predlog tima za inkluzivno obrazovanje. Individualni obrazovni plan se ostvaruje u okviru zajedničkih aktivnosti u odeljenju škole, a nastavnik je dužan da, pri planiranju svog rada u odeljenju, uključi mere i aktivnosti predviđene IOP- om.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je utvrdio da je tužilja, u utuženom periodu, u odeljenju čiji je bila starešina imala upisanog učenika sa posebnim potrebama u odnosu na koga je morala da radi po posebnom programu u odnosu na ostale učenike sa kojima je radila po redovnom programu. Suprotno tome, drugostepeni sud utvrđuje da tužilja, kao profesor ..., nije radila sa detetom ometenim u razvoju po posebno napravljenom individualnom obrazovnom planu i da zbog toga nema osnova da joj se, u predmetnom periodu uveća plata u smislu člana 3. stav 1. tačka 4. Uredbe o koeficijenatima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Dakle, bitna činjenica za priznavanje prava tužilji na uvećanje plate od 10%, u predmetnom periodu je to da li je ona, u tom periodu, u odnosu na učenika sa posebnim potrebama u odeljenju čiji je bila razredni starešina, radila po posebnom programu u odnosu na ostale učenike (IOP), ili to nije slučaj, a tu činjenicu su prvostepeni i drugostepeni sud različito utvrdili.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud, pri odlučivanju o žalbi tužene ima u vidu primedbe iz ovog rešenja kako bi imao mogućnost da donese pravilnu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković