.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2326/2019
27.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Rajačić, advokat iz ..., protiv tuženih AD „BB“ iz ...., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „VV“ iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Radenković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog AD „BB“, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1302/19 od 11.04.2019. godine, u sednici od 27.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog AD „BB“ izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1302/19 od 11.04.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog AD „BB“, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1302/19 od 11.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šidu P1. 20/2018 od 29.01.2019. godine, stavom prvim izreke, tuženi su solidarno obavezani da tužiocu naknade troškove ishrane u toku rada u iznosu od 24.566,61 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.11.2018. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 9.890,98 dinara, kao i da mu naknade troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 6.341,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.11.2018. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 2.548,51 dinar, sve za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine. Preko ovako dosuđenih iznosa, tužbeni zahtev tužioca je odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, drugotuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2016. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, i iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate, a preko dosuđenih iznosa je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tuženi su obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 67.189,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv drugostepene presude, prvotuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o postojanju solidarne obaveze tuženih da zaposlenima naknade troškove za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćnje godišnjeg odmora do 01.09.2015. godine, od kada je drugotuženi u obavezi da im naknadi ove troškove. Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbom od 30.04.2018. godine, tuženi je tražio naknadu troškova ishrane i regresa za godišnji odmor u iznosu od 187.840,51 dinar sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
