.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2326/2019
27.09.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Jасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, Божидара Вујичића и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јелена Рајачић, адвокат из ..., против тужених АД „ББ“ из ...., чији је пуномоћник Весна Станимировић, адвокат из ... и АД „ВВ“ из ..., чији је пуномоћник Снежана Раденковић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог АД „ББ“, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1302/19 од 11.04.2019. године, у седници од 27.09.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог АД „ББ“ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1302/19 од 11.04.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог АД „ББ“, изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1302/19 од 11.04.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Шиду П1. 20/2018 од 29.01.2019. године, ставом првим изреке, тужени су солидарно обавезани да тужиоцу накнаде трошкове исхране у току рада у износу од 24.566,61 динар, са законском затезном каматом од 09.11.2018. године до исплате и на име обрачунате законске затезне камате 9.890,98 динара, као и да му накнаде трошкове регреса за коришћење годишњег одмора у износу од 6.341,70 динара са законском затезном каматом од 09.11.2018. године до исплате и на име обрачунате законске затезне камате 2.548,51 динар, све за период од 01.03.2015. године до 31.08.2015. године. Преко овако досуђених износа, тужбени захтев тужиоца је одбијен као неоснован. Ставом другим изреке, друготужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове исхране у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора за период од 01.09.2015. године до 31.12.2016. године, са припадајућом законском затезном каматом, и износе на име обрачунате законске затезне камате, а преко досуђених износа је тужбени захтев тужиоца одбијен као неоснован. Ставом трећим изреке, тужени су обавезани да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 67.189,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Против другостепене пресуде, првотужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14). Побијана другостепена пресуда донета је у складу са правним схватањем Врховног касационог суда о постојању солидарне обавезе тужених да запосленима накнаде трошкове за исхрану у току рада и трошкова регреса за коришћње годишњег одмора до 01.09.2015. године, од када је друготужени у обавези да им накнади ове трошкове. Из изнетих разлога одлучено је као у ставу првом изреке.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужбом од 30.04.2018. године, тужени је тражио накнаду трошкова исхране и регреса за годишњи одмор у износу од 187.840,51 динар са припадајућом законском затезном каматом.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
С обзиром да вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.
Председник већа-судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
