Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20, 10/23) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Tužba u ovom sporu podneta je radi poništaja rešenja Privrednog suda u Beogradu donetog 27.05.2021. godine kojim se ukida rešenje istog suda od 05.03.2020. godine i obustavlja isplata uvećanja plate tužilji po tom rešenju.

Polazeći od sadržine tražane pravne zaštite i utvrđenog činjeničnog stanja da je povećanje osnovne plate tužilji od 15 % kao sudiji Privrednog suda u Beogradu odobreno na osnovu odluke Visokog saveta sudstva od 31.03.2011. godine ali samo do popune upražnjenih sudijskih mesta, te da je stupanjem na funkciju novoizbaranih sudija 08.04.2021. godine popunjen tada predviđen broj sudija ovog suda, nižestepeni sudovi su primenom člana 71. stav 2. tada važećeg Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 sa novelama) u ukupan broj sudija računali i sudiju koji je izabran za predsednika suda. U ovakvoj činjenično-pravnoj situaciji po oceni Vrhovnog suda nije potrebno da se razmatraju pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje materijalnog prava, a kako se revizijom ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj činjenično- pravnoj situaciji, nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih odnosa. Odredbama Glave XXIX Zakona o parničnom postupku, propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnog odnosa, dok se ostale odredbe Zakona o parničnom postupku primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije određeno.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, iz čega proizlazi da van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ako se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je tužbom od 27.07.2021. godine, zahtevala poništaj navedenog rešenja kojim je ukinuto rešenje o uvećanju plate tužilji i obustavljena isplata uvećane plate. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 5.000,00 dinara.

Dakle, tužbeni zahtev se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, a vrednost predmeta spora je ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije (član 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku), pa revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković