Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, Врховни суд налази да не постоје разлози предвиђени одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20, 10/23) да би се дозволило изузетно одлучивање о ревизији.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Тужба у овом спору поднета је ради поништаја решења Привредног суда у Београду донетог 27.05.2021. године којим се укида решење истог суда од 05.03.2020. године и обуставља исплата увећања плате тужиљи по том решењу.

Полазећи од садржине тражане правне заштите и утврђеног чињеничног стања да је повећање основне плате тужиљи од 15 % као судији Привредног суда у Београду одобрено на основу одлуке Високог савета судства од 31.03.2011. године али само до попуне упражњених судијских места, те да је ступањем на функцију новоизбараних судија 08.04.2021. године попуњен тада предвиђен број судија овог суда, нижестепени судови су применом члана 71. став 2. тада важећег Закона о судијама („Службени гласник РС“ бр. 116/08 са новелама) у укупан број судија рачунали и судију који је изабран за председника суда. У оваквој чињенично-правној ситуацији по оцени Врховног суда није потребно да се разматрају правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење материјалног права, а како се ревизијом не указује на постојање супротних одлука у истој чињенично- правној ситуацији, нема потребе ни за уједначавањем судске праксе.

Из изложених разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Према природи тражене правне заштите ова парница спада у парнице из радних односа. Одредбама Главе XXIX Закона о парничном поступку, прописана су посебна правила за поступак у парницама из радног односа, док се остале одредбе Закона о парничном поступку примењују када одредбама ове главе није другачије одређено.

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа, из чега произлази да ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим ако се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека према вредности спора из члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Тужиља је тужбом од 27.07.2021. године, захтевала поништај наведеног решења којим је укинуто решење о увећању плате тужиљи и обустављена исплата увећане плате. Вредност предмета спора означена у тужби је 5.000,00 динара.

Дакле, тужбени захтев се не односи на заснивање, постојање и престанак радног односа, у смислу члана 441. Закона о парничном поступку, а вредност предмета спора је испод законом прописаног цензуса за изјављивање ревизије (члан 403. став 3. Закона о парничном поступку), па ревизија тужиље није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић