Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 13.09.2018. godine zaključila sa tuženim ugovor o radu na određeno vreme (do 13.11.2018. godine), radi obavljanja poslova ... . Tužilja se 01.11.2018. godine povredila na radu i njeno lečenje je trajalo do 05.06.2019. godine. Po isteku roka ugovorenog označenim ugovorom o radu stranke su 13.11.2018. godine zaključili novi ugovor o radu na određeno vreme, za isto radno mesto, u trajanju od tri meseca (do 13.02.2019. godine). Pre isteka roka ugovorenog drugim ugovorom o radu na određeno vreme, tužilja i tuženi su 30.11.2018. godine zaključili ugovor o radu na neodređeno vreme za isto radno mesto. Zaključeni ugovor o radu na neodređeno vreme otkazan je rešenjem tuženog od 23.05.2019. godine, sa istekom ugovorenog probnog rada, uz obrazloženje da tužilja nije zadovoljila očekivanja poslodavca jer tokom probnog rada u trajanju od šest meseci nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti potrebne da bi nastavila sa daljim radom kod tuženog.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o tužiljinom zahtevu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 36. stav 1. i 2. Zakona o radu propisano je da ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu, koji može da traje najduže šest meseci. Prema stavu 4. te odredbe, zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Probni rad je oblik proveravanja stručnih i drugih radnih sposobnosti, kad su one poseban uslov zasnivanja radnog odnosa. Zato se u tom slučaju radni odnos uz probni rad uspostavlja uslovno - da zaposleni tokom njegovog trajanja pokaže da ima potrebne sposobnosti. Provera se u tom slučaju ne vrši pre, već posle zasnivanja radnog odnosa. Tužilja u vreme zaključenja ugovora o radu na neodređeno vreme, kojim je ugovoren probni rad u trajanju od šest meseci, nije radila usled privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu zadobijene tokom trajanja ugovora o radu na određeno vreme od 13.09.2018. godine, koja je trajala sve vreme ugovorenog probnog rada. Zbog toga tuženi tokom trajanja probnog rada nije ni mogao vršiti proveru radnih i drugih sposobnosti tužilje za poslove na koje je raspoređena i njen rad u tom periodu oceniti kao nezadovoljavajući, i na osnovu takve ocene otkazati ugovor o radu sa istekom probnog rada, shodno članu 36. stav 4. Zakona o radu.

Tuženi u reviziji doslovno ponavlja navode žalbe i izražava svoj stav da pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nije nezakonito. Tim navodima se osporava ocena izvedenih dokaza i tako, suprotno članu 407. stav 2. ZPP, pobija utvrđeno činjenično stanje. Tuženi istrajava na tvrdnji da tužilja, iako je bila obučena za rad na svom radnom mestu, prema podacima iz liste obuke u planiranom periodu obuke od 05.10. do 31.10.2018. godine nije ispunjavala normu - ispunjenost norme kretala se u procentu od 15% do 60%. Međutim, revident zanemaruje da su ovi radni rezultati tužilje ostvareni pre probnog rada, ugovorenog ugovorom o radu na neodređeno vreme od 30.11.2018. godine, a da podataka o rezultatima rada tužilje u periodu probnog rada nema, niti ih je moglo biti jer u tom periodu tužilja nije radila. Rezultati tužiljinog rada utvrđenih u periodu pre zasnivanja radnog odnosa sa probnim radom, nisu relevantni podaci za ocenu njenih radnih i stručnih sposobnosti tokom probnog rada.

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković