Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је 13.09.2018. године закључила са туженим уговор о раду на одређено време (до 13.11.2018. године), ради обављања послова ... . Тужиља се 01.11.2018. године повредила на раду и њено лечење је трајало до 05.06.2019. године. По истеку рока уговореног означеним уговором о раду странке су 13.11.2018. године закључили нови уговор о раду на одређено време, за исто радно место, у трајању од три месеца (до 13.02.2019. године). Пре истека рока уговореног другим уговором о раду на одређено време, тужиља и тужени су 30.11.2018. године закључили уговор о раду на неодређено време за исто радно место. Закључени уговор о раду на неодређено време отказан је решењем туженог од 23.05.2019. године, са истеком уговореног пробног рада, уз образложење да тужиља није задовољила очекивања послодавца јер током пробног рада у трајању од шест месеци није показала одговарајуће радне и стручне способности потребне да би наставила са даљим радом код туженог.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права одлучили о тужиљином захтеву за поништај решења о отказу уговора о раду.

Одредбом члана 36. став 1. и 2. Закона о раду прописано је да уговором о раду може да се уговори пробни рад за обављање једног или више повезаних, односно сродних послова утврђених уговором о раду, који може да траје најдуже шест месеци. Према ставу 4. те одредбе, запосленом који за време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне способности престаје радни однос даном истека рока одређеног уговором о раду.

Пробни рад је облик проверавања стручних и других радних способности, кад су оне посебан услов заснивања радног односа. Зато се у том случају радни однос уз пробни рад успоставља условно - да запослени током његовог трајања покаже да има потребне способности. Провера се у том случају не врши пре, већ после заснивања радног односа. Тужиља у време закључења уговора о раду на неодређено време, којим је уговорен пробни рад у трајању од шест месеци, није радила услед привремене спречености за рад због повреде на раду задобијене током трајања уговора о раду на одређено време од 13.09.2018. године, која је трајала све време уговореног пробног рада. Због тога тужени током трајања пробног рада није ни могао вршити проверу радних и других способности тужиље за послове на које је распоређена и њен рад у том периоду оценити као незадовољавајући, и на основу такве оцене отказати уговор о раду са истеком пробног рада, сходно члану 36. став 4. Закона о раду.

Тужени у ревизији дословно понавља наводе жалбе и изражава свој став да побијано решење о отказу уговора о раду није незаконито. Тим наводима се оспорава оцена изведених доказа и тако, супротно члану 407. став 2. ЗПП, побија утврђено чињенично стање. Тужени истрајава на тврдњи да тужиља, иако је била обучена за рад на свом радном месту, према подацима из листе обуке у планираном периоду обуке од 05.10. до 31.10.2018. године није испуњавала норму - испуњеност норме кретала се у проценту од 15% до 60%. Међутим, ревидент занемарује да су ови радни резултати тужиље остварени пре пробног рада, уговореног уговором о раду на неодређено време од 30.11.2018. године, а да података о резултатима рада тужиље у периоду пробног рада нема, нити их је могло бити јер у том периоду тужиља није радила. Резултати тужиљиног рада утврђених у периоду пре заснивања радног односа са пробним радом, нису релевантни подаци за оцену њених радних и стручних способности током пробног рада.

Из наведених разлога, по оцени Врховног суда, нису основани ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права, због чега је на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић