Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj.

U ovom slučaju nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, koja bi trebalo razmotriti. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke suda kojima je usvojen predlog stranke za ponavljanje postupka iz razloga propisanog članom 426. tačka 8. ZPP, koji je zasnovan na činjenici da je u drugoj parnici vođenoj protiv istog tuženog i sa istim tužbenim zahtevom pravnosnažno drugačije odlučeno nego u ovom sporu. Zbog toga, o tužiljinoj posebnoj reviziji nije potrebno odlučivati ni radi ujednačavanja sudske prakse. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Različito odlučivanje sudova u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima (neujednačena sudska praksa) nije razlog za ponavljanje postupka niti se može podvesti pod razlog za ponavljanje postupka iz člana 426. tačka 8. ZPP.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud nalazi da revizija nije dozvoljena ni u smislu odredaba člana 420. u vezi s čl. 410. stav 5. i 441. ZPP.

Odredbama člana 420. je propisano da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka (stav 5). Međutim, kada je postupak ponavljanja pravnosnažno završen odbijanjem predloga za ponavljanje postupka, ocena dozvoljenosti revizije se donosi na osnovu odredaba st. 1. i 2. u vezi sa stavom 6. navedenog člana, kojima je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1), ali da revizija protiv takvog rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2), pri čemu se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6).

Prema odredbama ZPP, protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu revizija je uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2), kao i u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa (član 441). Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela na prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3); kao i ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (410. stav 2. tačka 5). U parnicama iz radnih odnosa u kojima tužbeni zahtev nije u vezi sa zasnivanjem, postojanjem i prestankom radnog odnosa, ili se odnosi potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Protiv presude u sporu u kome je, kao u konkretnom slučaju, pravnosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu za poništaj prvostepenog i drugostepenog rešenja tužene ustanove o utvrđivanju koeficijenata za obračun i isplatu tužiljine plate, revizija nije dozvoljena, zbog čega nije dozvoljena ni revizija protiv rešenja kojim je u ovom sporu pravnosnažno odlučeno o ponavljanju postupka.

Iz tog razloga je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković