.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2838/2019
03.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića, Vesne Popović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV, sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 741/19 od 16.05.2019. godine, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 741/19 od 16.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 741/19 od 16.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 443/2017 od 09.11.2018. godine, ispravljena rešenjem tog suda od 29.11.2018. godine, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti i usvojen je tužbeni zahtev, obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora, sa zakonskom zateznom kamatom, za period od maja 2014. godine do 31.08.2015. godine, kako je izrekom navedeno. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 74.230,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 741/19 od 16.05.2019. godine, odbio žalbe tuženih i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijama tuženih ukazuje, a tiču se, u suštini, prava zaposlenih na isplatu toplog obroka i regresa i odgovornosti poslodavca prethodnika i sledbenika kada je došlo do promene poslodavaca, usled statusnih promena. Naime, shvatanje Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijama tuženih ukazuje izraženo je u više odluka Vrhovnog kasacionog suda.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenih proizilazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova, je na poslodavcu, u konkretnom slučaju na tuženima.
Solidarna odgovornost tuženih za prava i obaveze zaposlenih koje su predmet tužbenog zahteva, za period nakon izvršenih statusnih promena, proizlazi iz činjenice da sa tužiocem nije zaključen novi ugovor o radu, već je zaključen aneks ugovora o radu, prema kome tužilac kao zaposleni nastavlja radni odnos sa poslodavcem sledbenikom, koji preuzima ne samo prava, već i obaveze poslodavca prethodnika, koje su nastale iz zaključenog ugovora o radu i radnog odnosa. Budući da je tužilac, kako je nižestepenim presudama utvrđeno, bio zaposlen kod prvotuženog do 31.08.2015. godine, to su tuženi u tom periodu solidarno odgovorni za prava i obaveze zaposlenih, a nakon tog perioda, odnosno počev od 01.09.2015. godine za prava i obaveze zaposlenih odgovara drugotuženi u ovoj parnici, kao novi poslodavac sa kojim je tužilac zaključio aneks ugovora o radu 01.09.2015. godine.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2, u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizije tuženih nisu dozvoljene.
Tužbom podnetom 07.06.2017. godine, tužilac je tražio isplatu troškova na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 64.000,00 dinara. Podneskom od 16.04.2018. godine tužilac je preinačio tužbu i zatražio predmetnu naknadu u iznosu od 168.518,26 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijama pobija.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizije tuženih nisu dozvoljene.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 404. stav 2. i člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
