Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 02.09.2014. godine na neodređeno vreme na poslovima ... . Aneksom ugovora o radu od 17.05.2019. godine, sa početkom primene od 01.06.2019. godine, tužilac je raspoređen na radno mesto ... . Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 14.12.2018. godine, sistematizovano je radno mesto ..., ... i ..., i odlučeno je da će stupiti na snagu danom donošenja a da će se primenjivati od 01.01.2019. godine. Odlukom tuženog od 25.07.2019. godine izvršena je izmena Pravilnika od 14.12.2018. godine, tako što je tačkom I predviđeno da se gase radna mesta proizvodni radnik III i ... i odlučeno da će stupiti na snagu danom donošenja, a da će se primenjivati počev od 12.08.2019. godine. Navedeni opšti akti tuženog ne sadrže broj izvršilaca na radnim mestima koja se gase, a na radnom mestu ... bilo je četiri radnika. Rešenjem tuženog od 12.08.2019. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zaključen 02.09.2014. godine sa pripadajućim aneksom na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na radnom mestu ..., koji je zaposleni obavljao na dan donošenja tog rešenja usled organizacionih promena. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da usled smanjenja zahteva kupaca za proizvodima koji su uzrokovali angažovanje zaposlenih na manje zahtevnom radu u proizvodnji, kao i u cilju bolje i racionalnije organizacije rada, dolazi do trajnog ukidanja poslova koje obavljaju zaposleni raspoređeni na radnim mestima proizvodni radnik III i ... i iz tih razloga, jer prestaje potreba za obavljanjem poslova na navedenim radnim mestima, dolazi do promene organizacije tuženog, tako što se u sistematizaciji gase radna mesta proizvodni radnik i ... . Tužiocu je plaćena otpremnina od 289.271,95 dinara. Tužilac je od 01.06.2019. godine do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu 12.08.2019. godine, raspoređen na rad u magacinu u kome nije bilo posla, i nije dobijao konkretne radne zadatke, pomagao je kolegama na održavanju. Magacin je nakon donošenja osporenog rešenja zatvoren a radni nalog koji je tužilac dobio od donošenja aneksa ugovora o radu bio je da kosi travu trimerom u površini od 20 do 30 ari, koji nije mogao da obavi jer je imao operaciju tetiva na obe šake. Navedeni poslovi nisu bili u opisu njegovog radnog mesta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito jer ne sadrži opravdane razloge zbog kojih je baš tužilac od četiri zaposlena na istim poslovima proglašen za zaposlenog za čijim radom je prestala potreba, kao i zbog toga što Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 14.12.2018. godine i Odluka tuženog od 25.07.2019. godine kojom se gasi radno mesto ... i proizvodnog radnika nisu bili objavljeni na oglasnoj tabli tuženog, pa je tužbeni zahtev usvojen poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.

Pobijanom presudom je potvrđena prvostepena presuda jer je odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, propisano da se otkaz po osnovu prestanka potrebe za radom zaposlenog može dati samo ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla i ako je došlo do smanjenja obima posla, te da je svrha tehnološkog viška u smislu navedene norme otpuštanje zaposlenih zbog bolje ogranizacije usled ekonomskih promena. Zloupotreba prava postoji kada poslodavac u postupku davanja otkaza primenom otkaznog razloga propisanog navedenom odredbom ispoštuje formu propisanu članom 185. stav 1. istog zakona, ali ne i suštinu upotrebljenog otkaznog razloga, kako je to učinjeno u konkretnom slučaju, a zbog toga što obrazloženje osporenog rešenja ne sadrži opravdane razloge zbog kojih je tužilac od četiri zaposlena na istim poslovima proglašen za radnika za čijim radom je prestala potreba, dok su ostali raspoređeni na druge poslove, te zbog toga što Pravilnik o orgnaizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 14.12.2018. godine i odluka direktora tuženog od 25.07.2019. godine, kojom je izmenjen navedeni Pravilnik nisu objavljeni na oglasnoj tabli tuženog. Opšti akt koji nije objavljen shodno odredbi člana 196. stav 1. Ustava RS ne može proizvoditi pravno dejstvo i ne može biti osnov za donošenje pojedinačnih akata, dakle ni rešenja o otkazu ugovora o radu, jer se radi o odluci koja zbog neobjavljivanja nije ni stupila na pravnu snagu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepene presude su donete na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo – citirane odredbe Zakona o radu, te su nižestepeni sudovi iz razloga koji su izloženi pravilno ocenili da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito.

U reviziji se ponavljaju navodi žalbe koje je drugostepeni sud cenio i za svoju odluku dao obrazloženje koje u svemu prihvata i Vrhovni sud zbog čega po oceni Vrhovnog suda, nema potrebe da se ti razlozi detaljno obrazlažu.

Na osnovu izloženog, primenom odredaba člana 414. stav 1. i 2. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković