Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог на основу уговора о раду од 02.09.2014. године на неодређено време на пословима ... . Анексом уговора о раду од 17.05.2019. године, са почетком примене од 01.06.2019. године, тужилац је распоређен на радно место ... . Правилником о организацији и систематизацији послова туженог од 14.12.2018. године, систематизовано је радно место ..., ... и ..., и одлучено је да ће ступити на снагу даном доношења а да ће се примењивати од 01.01.2019. године. Одлуком туженог од 25.07.2019. године извршена је измена Правилника од 14.12.2018. године, тако што је тачком I предвиђено да се гасе радна места производни радник III и ... и одлучено да ће ступити на снагу даном доношења, а да ће се примењивати почев од 12.08.2019. године. Наведени општи акти туженог не садрже број извршилаца на радним местима која се гасе, а на радном месту ... било је четири радника. Решењем туженог од 12.08.2019. године, тужиоцу је отказан уговор о раду закључен 02.09.2014. године са припадајућим анексом на основу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, због престанка потребе за обављањем послова на радном месту ..., који је запослени обављао на дан доношења тог решења услед организационих промена. У образложењу оспореног решења је наведено да услед смањења захтева купаца за производима који су узроковали ангажовање запослених на мање захтевном раду у производњи, као и у циљу боље и рационалније организације рада, долази до трајног укидања послова које обављају запослени распоређени на радним местима производни радник III и ... и из тих разлога, јер престаје потреба за обављањем послова на наведеним радним местима, долази до промене организације туженог, тако што се у систематизацији гасе радна места производни радник и ... . Тужиоцу је плаћена отпремнина од 289.271,95 динара. Тужилац је од 01.06.2019. године до доношења решења о отказу уговора о раду 12.08.2019. године, распоређен на рад у магацину у коме није било посла, и није добијао конкретне радне задатке, помагао је колегама на одржавању. Магацин је након доношења оспореног решења затворен а радни налог који је тужилац добио од доношења анекса уговора о раду био је да коси траву тримером у површини од 20 до 30 ари, који није могао да обави јер је имао операцију тетива на обе шаке. Наведени послови нису били у опису његовог радног места.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је оценио да је оспорено решење о отказу уговора о раду незаконито јер не садржи оправдане разлоге због којих је баш тужилац од четири запослена на истим пословима проглашен за запосленог за чијим радом је престала потреба, као и због тога што Правилник о организацији и систематизацији послова туженог од 14.12.2018. године и Одлука туженог од 25.07.2019. године којом се гаси радно место ... и производног радника нису били објављени на огласној табли туженог, па је тужбени захтев усвојен поништено решење о отказу уговора о раду и обавезан тужени да тужиоца врати на рад.

Побијаном пресудом је потврђена првостепена пресуда јер је одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, прописано да се отказ по основу престанка потребе за радом запосленог може дати само ако је услед технолошких, економских или организационих промена престала потреба за обављањем одређеног посла и ако је дошло до смањења обима посла, те да је сврха технолошког вишка у смислу наведене норме отпуштање запослених због боље огранизације услед економских промена. Злоупотреба права постоји када послодавац у поступку давања отказа применом отказног разлога прописаног наведеном одредбом испоштује форму прописану чланом 185. став 1. истог закона, али не и суштину употребљеног отказног разлога, како је то учињено у конкретном случају, а због тога што образложење оспореног решења не садржи оправдане разлоге због којих је тужилац од четири запослена на истим пословима проглашен за радника за чијим радом је престала потреба, док су остали распоређени на друге послове, те због тога што Правилник о оргнаизацији и систематизацији послова туженог од 14.12.2018. године и одлука директора туженог од 25.07.2019. године, којом је измењен наведени Правилник нису објављени на огласној табли туженог. Општи акт који није објављен сходно одредби члана 196. став 1. Устава РС не може производити правно дејство и не може бити основ за доношење појединачних аката, дакле ни решења о отказу уговора о раду, јер се ради о одлуци која због необјављивања није ни ступила на правну снагу.

По оцени Врховног суда, нижестепене пресуде су донете на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања на које је правилно примењено материјално право – цитиране одредбе Закона о раду, те су нижестепени судови из разлога који су изложени правилно оценили да је побијано решење о отказу уговора о раду незаконито.

У ревизији се понављају наводи жалбе које је другостепени суд ценио и за своју одлуку дао образложење које у свему прихвата и Врховни суд због чега по оцени Врховног суда, нема потребе да се ти разлози детаљно образлажу.

На основу изложеног, применом одредаба члана 414. став 1. и 2. ЗПП, донета је одлука као у изреци.

Председник већа-судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић