Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do 25.12.2014. godine, a 26.12.2014. godine postao je korisnik starosne penzije sa ostvarenim penzijskim stažom od 40 godina, … meseca i … dana. Tužilac je ispunio uslove za odlazak u starosnu penziju u vreme važenja Kolektivnog ugovora kod tuženog kojim nije bilo predviđeno pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina rada kod poslodavca koji je prestao da važi 29.01.2015. godine. Posebni kolektivni ugovor za elektroprivredu Srbije donet je 27.01.2015. godine (''Službeni glasnik RS'' broj 15/2015), a stupio na snagu 07.02.2015. godine uvedeno je pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina rada kod poslodavca u visini od četiri zarade. Po članu 49. stav 2. ovog PKU u vreme provedeno na radu kod poslodavca uračunava se pun staž osiguranja odnosno ukupan staž osiguranja sa uvećanim trajanjem za zaposlene koji rade na tim poslovima. Stavom 6. propisano je da uslov koji se odnosi na dužinu ukupnog rada iz stava 1. ovog člana ispunjava i zaposleni koji bi u godini u kojoj odlazi u penziju ili umire ispunio navedeni uslov bez obzira da li taj uslov ispunjava u trenutku kad mu prestaje radni odnos. Stavom 7. propisano je da zaposleni stiče pravo na isplatu jubilarne nagrade na dan ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana, a jubilarna nagrada se isplaćuje do kraja meseca u kome je zaposleni ispunio uslov za isplatu jubilarne nagrade. Odlukom o utvrđivanju prava na jubilarnu nagradu zaposlenima u VV DOO … od 19.06.2015. godine u članu 1. utvrđeno je da su zaposleni u privrednom društvu za … VV DOO … koji su pre 07.02.2015. godine kada je stupio na snagu Poseban kolektivni ugovor za elektroprivredu navršili 10, 20, 30 i 40 godina ukupnog vremena provedenog na radu kod poslodavca i zavisnim privrednim društvima i njihovim pravnim prethodnicima stekli pravo na jubilarnu nagradu za navedeni jubilarni broj godina rada. Članom 2. odluke propisano je da je ostarenje prava na jubilarnu nagradu za 10, 20 i 30 godina ukupnog vremena provedenog na radu bilo regulisano Kolektivnim ugovorom VV DOO … i Kolektivnim ugovorom bivšeg zavisnog društva VV1 … DOO … koji su važili do 29.01.2015. godine ali ne na isti način što je uslovilo različito postupanje u ostvarivanju prava na jubilarnu nagradu zaposlenih u VV1 u odnosu na zaposlene kod poslodavca, a stavom 2. da je pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina provedenih na radu kod poslodavca i zavisnim privrednim društvima i njihovim pravnim prethodnicima ustanovljeno Posebnim kolektivnim ugovorom za elektroprivredu Srbije koji je stupio na snagu 07.02.2015. godine. Prema članu 3. odluke u cilju jedinstvenog postupanja kod tuženog prema svim zaposlenima koji su pre 07. februara navršili 10, 20, 30 i 40 godina ukupnog vremena provedenog na radu kod poslodavca i zavisnim privrednim društvima i njihovim pravnim prethodnicima isplatiti jubilarne nagrade na način i pod uslovima utvrđenim članom 49. PKU za elektroprivredu Srbije. Ova odluka je stupila na snagu danom donošenja. Tuženi je u februaru 2015. godine isplatio jubilarne nagrade zaposlenima u skladu sa ovom odlukom uključujući bivšeg zaposlenog BB koji je preminuo na radnom mestu 28.01.2015. godine, pre stupanja na snagu Posebnog kolektivnog ugovora koji je uveo pravo na ovu nagradu. Do trenutka smrti sada pok. BB ostvario je staž osiguranja od 39 godina, 0 meseci i 18 dana, a 40 godina staža osiguranja bi ostvario 12.11.2015. godine da je radio na istim poslovima bez prekida. Jubilarna nagrada za 40 godina rada kod tuženog je isplaćena njegovim zakonskim naslednicima 26.02.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da ne postoji diskriminatorsko ponašanje tuženog prema tužiocu jer je uslov za isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada kod poslodavca u skladu sa opštim aktom tuženog koji je stupio na snagu 07.02.2015. godine, status zaposlenog lica jer tim opštim aktom nije predviđeno priznavanje ovog prava i bivšim zaposlenima, ni penzionerima. Pored toga, tužilac i bivši zaposleni sada pok. BB nisu bili u istom statusu s obzirom da bi BB u godini u kojoj je preminuo ostvario pravo na jubilarnu nagradu zbog čega mu je nagrada i isplaćena.

Stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Zabrana diskriminacije, radnje kojima se diskriminacije čine i kao i sam pojam diskriminacije bliže su definisani Zakonom o zabrani diskriminacije (čl. 2. i 16. Zakona o zabrani diskriminacije).

Osnovni kriterijum kod utvrđivanja (ne)postojanja diskriminacije jeste nejednako postupanje u istoj ili sličnoj situaciji. U ovom slučaju toga nema. Tužilac je lice u odnosu na koga se traži utvrđenje diskriminacije – BB nisu u istom položaju. Tužiocu je radni odnos prestao 25.12.2014. godine, dok je BB bio zaposlen kod tuženog sve do svoje smrti – 28.01.2015. godine (u tom trenutku je već donet PKU, ali još nije stupio na snagu). Bez obzira što je BB preminuo pre stupanja na snagu PKU, on upravo po tom aktu iz člana 6. ima pravo na ovu naknadu koja je isplaćena njegovim naslednicima.

Imajući u vidu da tužilac i lice sa kojim se poredi nisu u istoj situaciji, to suprotno revizijskim navodima, nema nejednakog postupanja u odnosu na tužioca zbog čega je takav tužbeni zahtev pravilno odbijen.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić