U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP. Navodi revizije da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nisu od značaja, jer ova povreda postupka nije predviđena članom 407. stav 1 ZPP kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila kod tuženog u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima „...“ u Sektoru za ..., na osnovu zaključenog ugovora o radu br. 42 od 21.07.2012. godine. Rešenjem tuženog br. 42/15 od 17.08.2015. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog gubitka zdravstvene sposobnosti za rad na navedenim poslovima, te nemogućnosti da joj se obezbedi obavljanje drugih poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Istim rešenjem utvrđeno je da se tužilji ugovor o radu otkazuje zaključno sa 21.08.2015. godine, sa kojim danom joj je kod tuženog prestao radni odnos i da tužilja ima pravo na otpremninu u skladu sa članom 158. stav 2. i članom 159. Zakona o radu, u ukupnom iznosu od 73.991,47 dinara, koju će joj tuženi isplatiti najkasnije do dana prestanka radnog odnosa. Rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je na osnovu lekarskog izveštaja broj ... od 11.08.2015. godine, izdatog od strane Odeljenja medicine rada Doma zdravlja „dr Veroljub Cakić“ iz Majdanpeka, u kome je pored ostalog navedeno da tužilju treba osloboditi teških fizičkih poslova – dizanja tereta, dugog stajanja i dugog hodanja, pri čemu tužilja u okviru svog posla može raditi za mašinom, odnosno proces ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev jer nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu na osnovu 179. stav 5. tačka 1 u vezi člana 81. stav 2, člana 101. i člana 102. stav 2 Zakona o radu.

Odredbom člana 81. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005 ... 75/2014), propisano je da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja i posledice opasne po njegovu okolinu. Prema članu 101. istog zakona, zaposlenom – osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Shodno članu čl. 102. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101 ovog zakona, a ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. navedenog zakona (navedena zakonska odredba propisuje mogućnost prestanka radnog odnosa zaposlenom ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla).

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da je poslodavac dužan da zaposlenom kod koga su utvrđene zdravstvene smetnje zbog kojih ne može da obavlja poslove koje je do tada obavljao i zaposlenom - osobi sa invaliditetom, pre svega obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Ukoliko zaposleni odbije premeštaj na poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu. Sa druge strane, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao, odnosno obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, zaposleni se smatra „tehnološkim viškom“, te mu radni odnos prestaje uz isplatu otpremnine. Međutim, poslodavac prethodno mora da ima procenu radne sposobnosti zaposlenog datu od strane nadležnog zdravstvenog organa u zakonito sprovedenom postupku.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnoj pravnoj stvari zdravstveno stanje tužilje i njena radna sposobnost nisu utvrđeni od strane nadležnog organa, u skladu sa članom 8. i članom 9. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009 i 32/2013), kojima je načelno uređena procena radne sposobnosti, kao i sa odredbama Prvilnika o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“ br.26/2010 i 97/2013), kojima je uređen bliži način, troškovi i kriterijumi za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i održanja zaposlenja. Iz pomenutih odredbi navedenog zakona proizilazi da se zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje prema prebivalištu lica koje podnosi zahtev (može ga podneti i nezaposleno lice ali i lice koje se već nalazi u radnom odnosu, ukoliko je došlo do određenih promena u zdravstvenom stanju koje bi mogle da utiču na radnu sposobnost zaposlenog). Nadležna organizacija za poslove zapošljavanja donosi rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja – invalidske komisije Republičkog fonda za penizjsko i invalidsko osiguranje.

S obzirom da procena radne sposobnosti tužilje nije izvršena na izloženi način, osporeno rešenje je nezakonito. Pravilno je usvojen i zahtev tužilje za vraćanje na rad kod tuženog, s obzirom da ovo pravo pripada zaposlenom u slučaju kada sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonikto oprestao radni odnos, shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Revizijski navodi tuženog da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo i da u konkretnom slučaju nema mesta primeni navedenih zakonskih i podzakonskih propisa jer nijednim dokazom nije utvrđeno da je tužilja osoba sa invaliditetom, niti da joj je utvrđen taj status ili da bi po zakonu trebalo da bude utvrđen, ocenjeni su neosnovanim. Naime, odredbom člana 4. stav 1. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom propisano je da prava utvrđena ovim zakonom ostvaruje osoba sa invaliditetom koja ima utvrđen status osobe sa invaliditetom, a stavom 2. tačka 6. istog člana, da status osobe sa invaliditetom ima lice kome se u skladu sa ovim zakonom proceni radna sposobnost, saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja. Prema tome, tužilji je kao zaposlenom licu, radi održanja zaposlenja odnosno radnog angažovanja, morala biti izvršena procena radne sposobnosti u skladu sa navedenim odredbama materijalnog prava, zbog čega tuženi nije mogao zakonito da joj otkaže ugovor o radu samo na osnovu lekarskog izveštaja izdatog od strane Odeljenja medicine rada Doma zdravlja „dr Veroljub Cakić“ iz Majdanpeka.

Cenjeni su i ostali navodi tuženog u reviziji, ali su bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić