Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sima Knežević, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ...i VV, čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 541/19 od 20.05.2019. godine, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih koje su izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 541/19 od 20.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 541/19 od 20.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1620/18 od 18.12.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu za period od 01.07.2015. godine do 31.08.2015. godine, solidarno plate po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada 14.416,25 dinara, kao i zateznu kamatu na iznos glavnice od 10.662,66 dinara, od 14.08.2018. godine do isplate i po osnovu naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za isti period 4.805,43 dinara, kao i zateznu kamatu na iznos glavnice od 3.554,22 dinara od 14.08.2018. godine do isplate. Obavezan je tuženi VV da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 01.03.2018. godine plati po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada 164.094,58 dinara, kao i zateznu kamatu na iznos glavnice od 137.909,26 dinara od 14.08.2018. godine do isplate i po osnovu naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za isti period 63.366,79 dinara, kao i zateznu kamatu na iznos glavnice od 53.313,30 dinara od 14.08.2018. godine do isplate. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 57.468,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 541/19 od 20.05.2019. godine, godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1620/18 od 18.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili posebne revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči u smislu člana 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizija na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o revizijama nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, tako što su za period od 01.07.2015. godine do 31.08.2015. godine tuženi solidarno obavezani da tužiocu plate ova potraživanja iz radnog odnosa. Tuženi VV je novonastalo privredno društvo od matičnog privrednog društva BB kod kojeg je tužilac bio u radnom odnosu, pa kako je tužilac sada u radnom odnosu kod tuženog VV ovaj tuženi je u obavezi da plati neisplaćenu naknadu za utuženi period.

Pobijana odluka je doneta u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o postojanju pasivne legitimacije tuženog VV i njegovoj solidarnoj obavezi sa tuženim BB za isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.07.2015. godine do 31.08.2015. godine. Stoga u ovom predmetu nema potrebe za novim tumačenjem prava, kao ni potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti obe revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za ishranu u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 15.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude za tuženog BB je 19.221,68 dinara, a za tuženog VV je 246.683,05 dinara.

Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude za svakog tuženog pojedinačno ne prelazi zakonski cenzus za izjavljivanje revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to revizije nisu dozvoljene.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić