Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima vozača autobusa do 08.01.2013. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu, zbog učinjenog krivičnog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepoštovanja radne discipline i ponašanja zbog kojeg ne može da nastavi rad kod poslodavca. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužilac nepravnosnažnom presudom br. .. od 16.10.2012. godine, donetom od strane nadležnog suda u mestu Burhanije, Republika Turska, oglašen krivim i osuđen na efektivnu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca, zbog krivičnog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja učinjenog na radu, dana 20.07.2011. godine, u svojstvu vozača autobusa, vlasništvo tuženog poslodavca u Republici Turskoj, kod mesta Egbir tokom vožnje za Kušadasi, kojom prilikom je došlo do smrti jednog lica i teške telesne povrede ostalih putnika - turskih državljana. Pored navedenog osnova, za otkaz ugovora o radu u obrazloženju je navedeno da postoji i opravdan razlog za otkaz ugovora o radu koji se odnosi na ponašanje tužioca predviđen odredbom člana 179.tačka 3. Zakona o radu, a koji se sastoji u sledećem: dana 11.12.2012. godine, u prostorijama tuženog, ogranak A servisa u ..., nakon završetka sastanka kome su prisustvovali radnici – vozači, kao i rukovodioci privrednih društava, tužilac je izneo brojne neistine koje se odnose na pitanje njegove obaveze na povraćaj novčanih sredstava datih za njegovu odbranu u pomenutom krivičnom postupku, plaćenu kauciju za oslobođenje iz pritvora i sl., navodeći pri tom da je bio izložen pretnjama od strane direktora, što ne samo da predstavlja najgrublju klevetu, već pre svega takvo ponašanje kojim se podriva red, disciplina, poverenje, međuljudski odnosi u kolektivu, pa tužilac zbog takvog ponašanja ne može da nastavi rad kod poslodavca. Tuženi do okončanja postupka nije dostavio dokaze na okolnost povrede radne discipline dana 11.12.2012. godine, kojima bi opovrgao tvrdnje tužioca i saslušanih svedoka, niti je dostavio dokaz za nepoštovanje radne discipline tužioca koje bi mogle da predstavljaju opravdani razlog za otkaz ugovora o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev i pobijano rešenje poništili kao nezakonito, a tuženog obavezali da tužioca vrati na rad. Za svoju odluku dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, uslov za zakonit otkaz ugovora o radu zaposlenom zbog učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom iz člana 179. tačka 4. Zakona o radu, je pravnosnažna osuđujuća krivična presuda, odnosno priznata strana pravnosnažna presuda krivičnog suda u smislu člana 86. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (''Sl. list SFRJ'' br. 43/82, 72/82, ''Sl. list SRJ'' br. 46/96, ''Sl. glasnik RS'' br. 46/2006). Kako u vreme donošenja pobijanog rešenja priznatom pravnosnažnom odlukom suda nije utvrđeno da je tužilac izvršio krivično delo na radu ili u vezi sa radom, nije bilo osnova za donošenje rešenja o otkazu na osnovu člana 179. tačka 4. Zakona o radu.

Pravilno su takođe sudovi primenom pravila o teretu dokazivanja zaključili da tuženi do okončanja postupka nije dokazao da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne discipline, iznoseći brojne neistine koje se odnose na pitanje njegove obaveze na povraćaj novčanih sredstava tuženom datih za njegovu odbranu u krivičnom postupku koji se vodio pred turskim sudom. Ovakvi paušalni razlozi o iznošenju neistina kojima se podriva radna disciplina i međuljudski odnosi u kolektivu koji su stavljeni kao osnov za otkaz ugovora o radu, a odnose se na ponašanje tužioca koji nisu konkretizovani i jasno definisani, ne predstavljaju opravdan razlog za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 3. Zakona o radu, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravna posledica poništaja otkaza ugovora o radu jeste reintegracija zaposlenog u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, što reviziju tuženog i u tom delu čini neosnovanom.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić