Према утврђеном чињеничном стању тужилац је био у радном односу код туженог на пословима возача аутобуса до 08.01.2013. године, када му је отказан уговор о раду, због учињеног кривичног дела против безбедности јавног саобраћаја и непоштовања радне дисциплине и понашања због којег не може да настави рад код послодавца. У образложењу решења је наведено да је тужилац неправноснажном пресудом бр. .. од 16.10.2012. године, донетом од стране надлежног суда у месту Бурханије, Република Турска, оглашен кривим и осуђен на ефективну казну затвора у трајању од три године и четири месеца, због кривичног дела против безбедности јавног саобраћаја учињеног на раду, дана 20.07.2011. године, у својству возача аутобуса, власништво туженог послодавца у Републици Турској, код места Егбир током вожње за Кушадаси, којом приликом је дошло до смрти једног лица и тешке телесне повреде осталих путника - турских држављана. Поред наведеног основа, за отказ уговора о раду у образложењу је наведено да постоји и оправдан разлог за отказ уговора о раду који се односи на понашање тужиоца предвиђен одредбом члана 179.тачка 3. Закона о раду, а који се састоји у следећем: дана 11.12.2012. године, у просторијама туженог, огранак А сервиса у ..., након завршетка састанка коме су присуствовали радници – возачи, као и руководиоци привредних друштава, тужилац је изнео бројне неистине које се односе на питање његове обавезе на повраћај новчаних средстава датих за његову одбрану у поменутом кривичном поступку, плаћену кауцију за ослобођење из притвора и сл., наводећи при том да је био изложен претњама од стране директора, што не само да представља најгрубљу клевету, већ пре свега такво понашање којим се подрива ред, дисциплина, поверење, међуљудски односи у колективу, па тужилац због таквог понашања не може да настави рад код послодавца. Тужени до окончања поступка није доставио доказе на околност повреде радне дисциплине дана 11.12.2012. године, којима би оповргао тврдње тужиоца и саслушаних сведока, нити је доставио доказ за непоштовање радне дисциплине тужиоца које би могле да представљају оправдани разлог за отказ уговора о раду.

На основу овако утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови усвојили тужбени захтев и побијано решење поништили као незаконито, а туженог обавезали да тужиоца врати на рад. За своју одлуку дали су разлоге које у свему као правилне и потпуне прихвата и Врховни касациони суд.

Наиме, услов за законит отказ уговора о раду запосленом због учињеног кривичног дела на раду или у вези са радом из члана 179. тачка 4. Закона о раду, је правноснажна осуђујућа кривична пресуда, односно призната страна правноснажна пресуда кривичног суда у смислу члана 86. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља (''Сл. лист СФРЈ'' бр. 43/82, 72/82, ''Сл. лист СРЈ'' бр. 46/96, ''Сл. гласник РС'' бр. 46/2006). Како у време доношења побијаног решења признатом правноснажном одлуком суда није утврђено да је тужилац извршио кривично дело на раду или у вези са радом, није било основа за доношење решења о отказу на основу члана 179. тачка 4. Закона о раду.

Правилно су такође судови применом правила о терету доказивања закључили да тужени до окончања поступка није доказао да је тужилац својом кривицом учинио повреду радне дисциплине, износећи бројне неистине које се односе на питање његове обавезе на повраћај новчаних средстава туженом датих за његову одбрану у кривичном поступку који се водио пред турским судом. Овакви паушални разлози о изношењу неистина којима се подрива радна дисциплина и међуљудски односи у колективу који су стављени као основ за отказ уговора о раду, а односе се на понашање тужиоца који нису конкретизовани и јасно дефинисани, не представљају оправдан разлог за отказ уговора о раду, у смислу члана 179. став 3. Закона о раду, па нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Правна последица поништаја отказа уговора о раду јесте реинтеграција запосленог у смислу члана 191. став 1. Закона о раду, што ревизију туженог и у том делу чини неоснованом.

Из изложених разлога Врховни касациони суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић