Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme, raspoređen na poslove konduktera. Pobijenim rešenjem tuženog .. od 28.05.2012. godine, tužiocu je prestao radni odnos sa 23.04.2012. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. Odlukom tuženog od 03.04.2012. godine, promenjen je i dopunjen Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog, tako da je u okviru PO za M i MS smanjen broj izvršilaca na poslovima konduktera (na kojima je tužilac radio) sa 25 na 14. Tužiocu je upućena ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu od 15.05.2002. godine, radi premeštaja na rad kod drugog poslodavca koji je preuzeo poslove naplate karata i kontrole putnika u smislu člana 171. tačka 4. Zakona o radu. Tužilac je odbio potpisivanje takvog aneksa ugovora o radu i podneo molbu 23.04.2012. godine, kojom je zahtevao da bude proglašen tehnološkim viškom u skladu sa članom 179. tačka 9. Zakona o radu, uz isplatu otpremnine. Nakon toga pobijenim otkaznim rešenjem od 28.05.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena, uz isplatu otpremnine u iznosu od 329.879,87 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev tužioca dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da da otkaz ugovora o radu ako za to postoji opravdani razlog i ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Pobijeno rešenje je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda doneto u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu kao tehnološkom višku. Tuženi je shodno utvrđenim organizacionim promenama sproveo postupak utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, (među kojima je i tužilac) bez donošenja programa i kao jednu od mera za zapošljavanje obezbedio rad kod drugog poslodavca, pa je u tom smislu tužiocu ponuđeno da pređe na rad kod drugog poslodavca „Apex solution technology“ DOO u kom smislu je tužiocu dostavljena ponuda za zaključenje ugovora o radu (ponuđena izmena ugovorenih uslova rada, radi obezbeđivanja ostvarivanja prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog Zakona – upućivanje na rad kod drugog poslodavca) koju on nije prihvatio, već je 23.04.2012. godine podneo molbu da ga tuženi proglasi tehnološkim viškom uz isplatu otpremnine. Radni odnos mu je prestao 31.05.2012. godine, a otpremnina mu je isplaćena. Tužiocu je otkaz ugovora o radu dat iz razloga tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena usled kojih je prestala potreba za obavljanjem posla konduktera na kom je tužilac radio. Stoga činjenica da tužilac nije prihvatio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu odredbe člana 179. tačka 7. Zakona o radu, rešenje ne čini nezakonitim, jer to nije bio otkazni razlog, pa nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ovo posebno kod činjenice da je kod tuženog postojao višak zaposlenih, a da je tužilac molbom zahtevao da mu prestane radni odnos kao tehnološkom višku.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za vraćanje na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić