Према утврђеном чињеничном стању тужилац је био запослен код туженог на неодређено време, распоређен на послове кондуктера. Побијеним решењем туженог .. од 28.05.2012. године, тужиоцу је престао радни однос са 23.04.2012. године, због престанка потребе за његовим радом услед технолошких, економских и организационих промена. Одлуком туженог од 03.04.2012. године, промењен је и допуњен Правилник о организацији и систематизацији послова туженог, тако да је у оквиру ПО за М и МС смањен број извршилаца на пословима кондуктера (на којима је тужилац радио) са 25 на 14. Тужиоцу је упућена понуда за закључење анекса уговора о раду од 15.05.2002. године, ради премештаја на рад код другог послодавца који је преузео послове наплате карата и контроле путника у смислу члана 171. тачка 4. Закона о раду. Тужилац је одбио потписивање таквог анекса уговора о раду и поднео молбу 23.04.2012. године, којом је захтевао да буде проглашен технолошким вишком у складу са чланом 179. тачка 9. Закона о раду, уз исплату отпремнине. Након тога побијеним отказним решењем од 28.05.2012. године, тужиоцу је отказан уговор о раду због престанка потребе за његовим радом услед организационих промена, уз исплату отпремнине у износу од 329.879,87 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови применили материјално право из члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду када су као неоснован одбили тужбени захтев тужиоца дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге које као правилне прихвата и овај суд.

Одредбом члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05, 61/05, 54/09) прописано је да послодавац може запосленом да да отказ уговора о раду ако за то постоји оправдани разлог и ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Побијено решење је и по оцени Врховног касационог суда донето у складу са одредбом члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду као технолошком вишку. Тужени је сходно утврђеним организационим променама спровео поступак утврђивања запослених за чијим је радом престала потреба, (међу којима је и тужилац) без доношења програма и као једну од мера за запошљавање обезбедио рад код другог послодавца, па је у том смислу тужиоцу понуђено да пређе на рад код другог послодавца „Apex solution technology“ ДОО у ком смислу је тужиоцу достављена понуда за закључење уговора о раду (понуђена измена уговорених услова рада, ради обезбеђивања остваривања права из члана 155. став 1. тачка 5. овог Закона – упућивање на рад код другог послодавца) коју он није прихватио, већ је 23.04.2012. године поднео молбу да га тужени прогласи технолошким вишком уз исплату отпремнине. Радни однос му је престао 31.05.2012. године, а отпремнина му је исплаћена. Тужиоцу је отказ уговора о раду дат из разлога технолошких, економских или организационих промена услед којих је престала потреба за обављањем посла кондуктера на ком је тужилац радио. Стога чињеница да тужилац није прихватио понуду за закључење анекса уговора о раду у смислу одредбе члана 179. тачка 7. Закона о раду, решење не чини незаконитим, јер то није био отказни разлог, па нису основани ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права. Ово посебно код чињенице да је код туженог постојао вишак запослених, а да је тужилац молбом захтевао да му престане радни однос као технолошком вишку.

Имајући у виду да је тужиоцу уговор о раду законито отказан, неоснован је његов захтев за враћање на рад, у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

Осталим наводима ревизије понављају се жалбени разлози који су били предмет правилне и потпуне оцене другостепеног суда и оспорава утврђено чињенично стање, што није дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП.

На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић