Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvog i tačke 2 drugog stava izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiljina revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o radu od 13.12.2016. godine, bez konkursa, zasnovala radni odnos sa tuženom na određeno vreme na radnom mestu profesora ... u izdvojenom odeljenju, do konačnosti odluke o izboru kandidata. Stranke su 01.09.2017. godine zaključile aneks tog ugovora kojim je izmenjen procenat radnog angažovanja tužilje i visina njene plate. Tužilja je od 13.08.2018. godine bila privremeno sprečena za rad (zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće), a korišćenje porodiljskog odsustva započela je 24.01.2019. godine. Rešenjem tuženog broj .. od 31.08.2018. godine otkazan je tužiljin ugovor o radu na određeno vreme od 13.12.2016. godine, sa danom donšenja tog rešenja. Odlukom Školskog odbora tužene broj .. od 30.09.2020. godine odbijena je žalba tužilje izjavljena protiv tog rešenja. Stranke su 31.08.2018. godine zaključile novi ugovor o radu na određeno vreme, počev od 01.09.2018. godine pa do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine. Zaključena su i dva aneska tog ugovora: od 24.01.2019. godine, kojim je izmenjen član 1. ugovora o radu tako što je rok na koji je tužilja zasnovala svoj radni odnos na određeno vreme produžen do isteka korišćenja prava na plaćeno odsustvo i odsustvo radi nege deteta, kada će se ugovor otkazati ako se ugovorne strane drugačije ne dogovore i od 06.03.2020. godine, kojim je izmenjen prethodni aneks utoliko što je ugovoreno da radni odnos tužilje na određeno vreme traje najkasnije do 31.08.2020. godine. Tužilja je počela da radi tokom marta 2020. godine, a ugovor o radu od 31.08.2018. godine i njegovi aneksi su joj uručeni u junu 2020. godine, kada ih je ona i potpisala. Rešenjem tužene broj .. od 31.08.2020. godine otkazan je ugovor o radu od 31.08.2018. godine, a odlukom Školskog odbora tužene broj .. od 03.09.2020. godine odbijena je tužiljina žalba.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o zakonitosti rešenja kojim je otkazan ugovor o radu na određeno vreme koji su stranke zaključile 31.08.2018. godine.

Odredbom člana 175. tačka 1. Zakona o radu propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan. Ugovorom o radu od 31.08.2018. godine, sa aneksima od 24.01.2019. godine i 06.03.2020. godine, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme najkasnije do 31.08.2020. godine. Kako je rok na koji je zasnovan radni odnos istekao, tužilji je radni odnos prestao po samom zakonu, tako da su odluke tužene o otkazu ugovora o radu zakonite.

Tužiljinom revizijom se odluka o glavnoj stvari, po oceni Vrhovnog suda, neosnovano pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Zaključenjem ugovora o radu od 31.08.2018. godine izmenjeni su uslovi pod kojima je tužilja bez konkursa zasnovala radni odnos na određeno vreme, ugovorom o radu od 13.12.2016. godine, utoliko što je trajanje radnog odnosa vremenski ograničeno sa 31. avgustom tekuće školske (2018/2019) godine. Označeni ugovor zaključen je u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 88/17) koji je stupio na snagu tokom trajanja radnog odnosa tužilje na određeno vreme po ugovoru o radu od 13.12.2016. godine. Odredbom člana 155. stav 1. tog zakona propisano je da se radni odnos na određeno vreme u ustanovi obrazovanja i vaspitanja zasniva na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, a izuzetno bez konkursa i do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine (stav 3. tačka 3). Zato pravnosnažnost presude kojom su poništena rešenja o otkazu ugovora o radu od 13.12.2016. godine ne utiče na radno-pravni status tužilje zasnovan novim ugovorom o radu, kojim je rok trajanja radnog odnosa na određeno vreme bio vremenski ograničen sa 31.08.2020. godine.

U reviziji se ponavljaju žalbeni navodi o nedostacima dispozitiva rešenja o otkazu ugovora o radu broj .. od 31.08.2020. godine - izostanak podataka o aneksima ugovora o radu od 31.08.2018. godine, odnosno pogrešnoj formi odluke Školskog odbora tužene. Ove žalbene navode je drugostepeni sud već cenio, a razloge nižestepenog suda kojima je obrazložena ocena njihove neosnovanosti prihvata i revizijski sud. U ovom slučaju, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, nema pogrešne primene članova 34-56 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 21/15 ... 92/20), jer je tim odredbama uređen prestanak radnog odnosa zbog prestanka potrebe za radom zaposlenih. Tužilji radni odnos kod tužene nije prestao po tom osnovu, već zbog proteka roka na koji je zasnovan.

Međutim, osnovani su navodi tužilje da je drugostepeni sud pogrešno primenio član 150. stav 1. ZPP zato što je odbio da dosudi troškove za sastav žalbe protiv rešenja o otkazu ugovora o radu od 13.12.2016. godine. Navedenom odredbom propisano je da su parnični troškovi izdaci učinjeni u toku i povodom postupka. Troškovi sastava žalbe protiv rešenja direktora tužene su troškovi povodom postupka. Odredbom člana 168. stav 8. Zakona sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da u radnom sporu zaposleni pobija konačno rešenje i da tužbom mora obuhvatiti prvostepeno i drugostepeno rešenje. Zato su troškovi za sastav žalbe bili nužni i predstavljaju deo tužiljinih parničnih troškova, s obzirom da je ona uspela u sporu po zahtevu za poništaj rešenja o otkazu označenog ugovora o radu, u visini od 33.000,00 dinara određenoj primenom Advokaske tarife.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom, a na osnovu člana 416. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. istog zakona kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković