Против правноснажне пресуде донете у другом степену, првог и тачке 2 другог става изреке, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. и члана 441. ЗПП, Врховни суд је нашао да је тужиљина ревизија делимично основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је уговором о раду од 13.12.2016. године, без конкурса, засновала радни однос са туженом на одређено време на радном месту професора ... у издвојеном одељењу, до коначности одлуке о избору кандидата. Странке су 01.09.2017. године закључиле анекс тог уговора којим је измењен проценат радног ангажовања тужиље и висина њене плате. Тужиља је од 13.08.2018. године била привремено спречена за рад (због компликација у вези са одржавањем трудноће), а коришћење породиљског одсуства започела је 24.01.2019. године. Решењем туженог број .. од 31.08.2018. године отказан је тужиљин уговор о раду на одређено време од 13.12.2016. године, са даном доншења тог решења. Одлуком Школског одбора тужене број .. од 30.09.2020. године одбијена је жалба тужиље изјављена против тог решења. Странке су 31.08.2018. године закључиле нови уговор о раду на одређено време, почев од 01.09.2018. године па до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу, а најкасније до 31. августа текуће школске године. Закључена су и два анеска тог уговора: од 24.01.2019. године, којим је измењен члан 1. уговора о раду тако што је рок на који је тужиља засновала свој радни однос на одређено време продужен до истека коришћења права на плаћено одсуство и одсуство ради неге детета, када ће се уговор отказати ако се уговорне стране другачије не договоре и од 06.03.2020. године, којим је измењен претходни анекс утолико што је уговорено да радни однос тужиље на одређено време траје најкасније до 31.08.2020. године. Тужиља је почела да ради током марта 2020. године, а уговор о раду од 31.08.2018. године и његови анекси су јој уручени у јуну 2020. године, када их је она и потписала. Решењем тужене број .. од 31.08.2020. године отказан је уговор о раду од 31.08.2018. године, а одлуком Школског одбора тужене број .. од 03.09.2020. године одбијена је тужиљина жалба.

На основу тако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су правилном применом материјалног права одлучили о законитости решења којим је отказан уговор о раду на одређено време који су странке закључиле 31.08.2018. године.

Одредбом члана 175. тачка 1. Закона о раду прописано је да радни однос престаје истеком рока за који је заснован. Уговором о раду од 31.08.2018. године, са анексима од 24.01.2019. године и 06.03.2020. године, тужиља је засновала радни однос на одређено време најкасније до 31.08.2020. године. Како је рок на који је заснован радни однос истекао, тужиљи је радни однос престао по самом закону, тако да су одлуке тужене о отказу уговора о раду законите.

Тужиљином ревизијом се одлука о главној ствари, по оцени Врховног суда, неосновано побија због погрешне примене материјалног права.

Закључењем уговора о раду од 31.08.2018. године измењени су услови под којима је тужиља без конкурса засновала радни однос на одређено време, уговором о раду од 13.12.2016. године, утолико што је трајање радног односа временски ограничено са 31. августом текуће школске (2018/2019) године. Означени уговор закључен је у складу са Законом о основама система образовања и васпитања („Службени гласник Републике Србије“ број 88/17) који је ступио на снагу током трајања радног односа тужиље на одређено време по уговору о раду од 13.12.2016. године. Одредбом члана 155. став 1. тог закона прописано је да се радни однос на одређено време у установи образовања и васпитања заснива на основу конкурса, спроведеног на начин прописан за заснивање радног односа на неодређено време, а изузетно без конкурса и до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата, а најкасније до 31. августа текуће школске године (став 3. тачка 3). Зато правноснажност пресуде којом су поништена решења о отказу уговора о раду од 13.12.2016. године не утиче на радно-правни статус тужиље заснован новим уговором о раду, којим је рок трајања радног односа на одређено време био временски ограничен са 31.08.2020. године.

У ревизији се понављају жалбени наводи о недостацима диспозитива решења о отказу уговора о раду број .. од 31.08.2020. године - изостанак података о анексима уговора о раду од 31.08.2018. године, односно погрешној форми одлуке Школског одбора тужене. Ове жалбене наводе је другостепени суд већ ценио, а разлоге нижестепеног суда којима је образложена оцена њихове неоснованости прихвата и ревизијски суд. У овом случају, како правилно закључују нижестепени судови, нема погрешне примене чланова 34-56 Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Службени гласник Републике Србије“ број 21/15 ... 92/20), јер је тим одредбама уређен престанак радног односа због престанка потребе за радом запослених. Тужиљи радни однос код тужене није престао по том основу, већ због протека рока на који је заснован.

Међутим, основани су наводи тужиље да је другостепени суд погрешно применио члан 150. став 1. ЗПП зато што је одбио да досуди трошкове за састав жалбе против решења о отказу уговора о раду од 13.12.2016. године. Наведеном одредбом прописано је да су парнични трошкови издаци учињени у току и поводом поступка. Трошкови састава жалбе против решења директора тужене су трошкови поводом поступка. Одредбом члана 168. став 8. Закона система образовања и васпитања прописано је да у радном спору запослени побија коначно решење и да тужбом мора обухватити првостепено и другостепено решење. Зато су трошкови за састав жалбе били нужни и представљају део тужиљиних парничних трошкова, с обзиром да је она успела у спору по захтеву за поништај решења о отказу означеног уговора о раду, у висини од 33.000,00 динара одређеној применом Адвокаске тарифе.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом, а на основу члана 416. став 1. у вези члана 420. став 6. истог закона као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић