U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Kos, advokat iz ..., protiv tuženog Fabrike BB sa sedištem u ..., koga zastupa Vuk Božović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3520/18 od 19.10.2018. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3520/18 od 19.10.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2548/15 od 13.11.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tuženog od 01.09.2015. godine o otkazu ugovora o radu od 25.02.2009. godine sa aneksom od 15.06.2012. godine kao nezakonito. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da je vrati na rad u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 174.000,00 dinara sa zateznom kamatom od momenta izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3520/18 od 19.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tuženog i tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi kao neosnovani.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 2007. godine, zasnovala je radni odnos ugovorom o radu na neodređeno vreme 25.02.2009. godine za obavljanje poslova na radnom mestu radnika u proizvodnji. Posle toga je zaključila aneks ugovora o radu 15.06.2012. godine kojim je premeštena na radno mesto ''pomoćni radnik''. U periodu od 2011. do februara 2015. godine bila je na bolovanju zbog povrede na radu. Tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu rešenjem broj ../13 od 24.06.2013. godine zbog neizvršavanja radnih obaveza. Ovo rešenje je pravnosnažno poništeno 01. aprila 2015. godine. U izvršenju te presude (Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3282/13 od 01.04.2015. godine) tuženi nije doneo rešenje o vraćanju na rad niti o raspoređivanju tužilje na određeno radno mesto već je tužilja po nalogu tuženog radila najpre u prizemlju u prostoriji ''proizvodnja uzorci'', a zatim je prebačena u kancelariju na prvom spratu sa zaposlenim u kadrovskoj službi gde nije dobila nikakvo zaduženje. Zbog toga se obraćala zahtevom poslodavca za radno angažovanje 19.06.2015. godine. Tuženi je doneo odluku o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova usled organizacionih i ekonomskih promena 15.08.2015. godine kojom je utvrđeno da je između ostalog prestala potreba za postojanjem jedne izvršilačke pozicije na radnom mestu ''pomoćni radnik'' čiji će posao ubuduće obavljati drugi izvršilac na ovom radnom mestu, određeni su kriterijumi za ocenjivanje radnika zaposlenih na tom radnom mestu. Izvršeno je ocenjivanje tužilje za period od godinu dana 15.08.2014. do 15.08.2015. godine i utvrđena ocena rada na 25 bodova. Izvršeno je ocenjivanje i drugih zaposlenih, pa kako je tužilja ocenjena najmanjom ocenom, to je u odnosu na nju doneto pobijano rešenje. Iz ekspertize Instituta za medicinu rada Srbije dr Dragomir Karajović od 26.05.2015. godine utvrđeno je da je kod tužilje radna sposobnost umanjena, da nije za rad na poslovima koji zahtevaju duže hodanje ili stajanje, poslovima koji iziskuju srednje-teško ili teško fizičko opterećenje, dugotrajan rad u prinudnom položaju tela, poslovima koji zahtevaju dobru očuvanu funkciju ravnoteže tela niti poslovima koji iziskuju psihofizičko opterećenje kao ni za produženi rad. Na osnovu te ekspertize tužilja se obratila Nacionalnoj službi za zapošljavanje 02.09.2015. godine koja je rešenjem 21.10.2015. godine utvrdila da tužilja ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima, a nije sposobna za poslove koji zahtevaju teško fizičko opterećenje ali da je uz ograničenje bliže opisana u nižestepenim presudama sposobna za rad.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje o otkazu.

Rešenje o otkazu je nezakonito iz više razloga. Pre svega, tuženi, kao poslodavac je bio u obavezi da tužilju reintegriše u proces rada po osnovu pravnosnažne presude. To nije učinio ni formalno ni praktično već je tužilju uputio najpre u jednu, a zatim u drugu prostoriju bez radnih zaduženja, a nakon toga je proglasio za tehnološki višak na radnom mestu na kome nije ni radila niti je bila raspoređena, ocenjujući njen rad za vreme dok se nalazila na bolovanju. S obzirom da je tuženi kao poslodavac u suštini zloupotrebio institut tzv. tehnološkog viška kako bi tužilju koju je bio u obavezi da vrati na rad, što formalno ni praktično nije ni učinio, proglasio tehnološkim viškom i na taj način učinio zloupotrebu prava koje su sudovi pravilno sankcionisali; rešenje o otkazu je i po oceni revizijskog suda pravilno poništeno, pa nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić