У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Кос, адвокат из ..., против туженог Фабрике ББ са седиштем у ..., кога заступа Вук Божовић, адвокат из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3520/18 од 19.10.2018. године, у седници одржаној 20.11.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3520/18 од 19.10.2018. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова састава одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2548/15 од 13.11.2017. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и поништено решење туженог од 01.09.2015. године о отказу уговора о раду од 25.02.2009. године са анексом од 15.06.2012. године као незаконито. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезан тужени да је врати на рад у року од осам дана од дана правноснажности пресуде. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 174.000,00 динара са затезном каматом од момента извршности до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3520/18 од 19.10.2018. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви туженог и тужиље за накнаду трошкова поступка по жалби као неосновани.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог од 2007. године, засновала је радни однос уговором о раду на неодређено време 25.02.2009. године за обављање послова на радном месту радника у производњи. После тога је закључила анекс уговора о раду 15.06.2012. године којим је премештена на радно место ''помоћни радник''. У периоду од 2011. до фебруара 2015. године била је на боловању због повреде на раду. Тужени је тужиљи отказао уговор о раду решењем број ../13 од 24.06.2013. године због неизвршавања радних обавеза. Ово решење је правноснажно поништено 01. априла 2015. године. У извршењу те пресуде (Првог основног суда у Београду П 3282/13 од 01.04.2015. године) тужени није донео решење о враћању на рад нити о распоређивању тужиље на одређено радно место већ је тужиља по налогу туженог радила најпре у приземљу у просторији ''производња узорци'', а затим је пребачена у канцеларију на првом спрату са запосленим у кадровској служби где није добила никакво задужење. Због тога се обраћала захтевом послодавца за радно ангажовање 19.06.2015. године. Тужени је донео одлуку о престанку потребе за обављањем одређених послова услед организационих и економских промена 15.08.2015. године којом је утврђено да је између осталог престала потреба за постојањем једне извршилачке позиције на радном месту ''помоћни радник'' чији ће посао убудуће обављати други извршилац на овом радном месту, одређени су критеријуми за оцењивање радника запослених на том радном месту. Извршено је оцењивање тужиље за период од годину дана 15.08.2014. до 15.08.2015. године и утврђена оцена рада на 25 бодова. Извршено је оцењивање и других запослених, па како је тужиља оцењена најмањом оценом, то је у односу на њу донето побијано решење. Из експертизе Института за медицину рада Србије др Драгомир Карајовић од 26.05.2015. године утврђено је да је код тужиље радна способност умањена, да није за рад на пословима који захтевају дуже ходање или стајање, пословима који изискују средње-тешко или тешко физичко оптерећење, дуготрајан рад у принудном положају тела, пословима који захтевају добру очувану функцију равнотеже тела нити пословима који изискују психофизичко оптерећење као ни за продужени рад. На основу те експертизе тужиља се обратила Националној служби за запошљавање 02.09.2015. године која је решењем 21.10.2015. године утврдила да тужиља има статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима, а није способна за послове који захтевају тешко физичко оптерећење али да је уз ограничење ближе описана у нижестепеним пресудама способна за рад.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су поништили решење о отказу.

Решење о отказу је незаконито из више разлога. Пре свега, тужени, као послодавац је био у обавези да тужиљу реинтегрише у процес рада по основу правноснажне пресуде. То није учинио ни формално ни практично већ је тужиљу упутио најпре у једну, а затим у другу просторију без радних задужења, а након тога је прогласио за технолошки вишак на радном месту на коме није ни радила нити је била распоређена, оцењујући њен рад за време док се налазила на боловању. С обзиром да је тужени као послодавац у суштини злоупотребио институт тзв. технолошког вишка како би тужиљу коју је био у обавези да врати на рад, што формално ни практично није ни учинио, прогласио технолошким вишком и на тај начин учинио злоупотребу права које су судови правилно санкционисали; решење о отказу је и по оцени ревизијског суда правилно поништено, па нису основани ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права.

Одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова састава одговора на ревизију, јер ти трошкови нису били ни нужни ни неопходни за одлучивање о овом правном леку (члан 154. став 1. ЗПП).

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић