Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 892/2020
10.06.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radojević, advokat iz ..., protiv tuženog NIS AD ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1701/19 od 08.07.2019. godine, u sednici od 10.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1701/19 od 08.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1701/19 od 08.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 1823/2018 od 18.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi isplati neisplaćenu zaradu po osnovu ostvarene dobiti za 2010., 2011. i 2012. godinu u iznosima navedenim izrekom, da joj na iznose manje isplaćene zarade iz dobiti uplati doprinose obaveznog osiguranja nadležnim fondovima i da joj naknadi troškove parničnog postupka sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke tužba je odbačena u delu kojim je traženo da tuženi tužilji uplati poreze za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima. Stavom trećim izreke tužilja je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 2.500 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1701/19 od 08.07.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 .... 87/18). Prema razlozima drugostepene presude, tužbeni zahtev za isplatu zarade iz dobiti odbijen je kao neosnovan iz razloga što je utvrđeno da odlukama tuženog o raspodeli dobiti za sporni period nije utvrđena isplata zarade iz dobiti po odredbi člana 14. Zakona o radu, da tuženi u navedenom spornom periodu nije vršio isplate zarade zaposlenima po osnovu učešća iz dobiti i nema dokaza da je učešće u dobiti ugovoreno klauzulom ugovora o radu. Ovi razlozi u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, pa nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.