Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 892/2020
10.06.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, Гордане Комненић и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Радојевић, адвокат из ..., против туженог НИС АД ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1701/19 од 08.07.2019. године, у седници од 10.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1701/19 од 08.07.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1701/19 од 08.07.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П1. 1823/2018 од 18.03.2019. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да јој тужени исплати неисплаћену зараду по основу остварене добити за 2010., 2011. и 2012. годину у износима наведеним изреком, да јој на износе мање исплаћене зараде из добити уплати доприносе обавезног осигурања надлежним фондовима и да јој накнади трошкове парничног поступка са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изреке тужба је одбачена у делу којим је тражено да тужени тужиљи уплати порезе за обавезно социјално осигурање надлежним фондовима. Ставом трећим изреке тужиља је обавезан да туженом накнади парничне трошкове у износу од 2.500 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1701/19 од 08.07.2019. године одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 .... 87/18). Према разлозима другостепене пресуде, тужбени захтев за исплату зараде из добити одбијен је као неоснован из разлога што је утврђено да одлукама туженог о расподели добити за спорни период није утврђена исплата зараде из добити по одредби члана 14. Закона о раду, да тужени у наведеном спорном периоду није вршио исплате зараде запосленима по основу учешћа из добити и нема доказа да је учешће у добити уговорено клаузулом уговора о раду. Ови разлози у складу су са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у предметима са истим чињеничним и правним основом, па нема законских услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.