Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog po ugovoru o radu od 01.06.2008. godine, na poslovima … sa punim radnim vremenom od osam časova dnevno. Od 29.10.2009. godine, tužilja je bila član Ujedinjenog granskog sindikata „VV“. Rešenjem tuženog od 07.12.2009. godine, prestao joj je radni odnos otkazom ugovora o radu sa istim datumom zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca. Prema iznetim razlozima, tužilja je nemarno izvršavala poslove i radne zadatke utvrđene ugovorom o radu tako što je 31.10.2009. godine u 18,30 časova napustila radno mesto, pri čemu se prethodno nije javila neposrednom rukovodiocu …, zbog čega nije ni dobila dozvolu za izlazak. Tako je povredila član 11. Odluke o radnom vremenu i član 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu. Takođe, 07.11.2009. godine, predala je pazar u iznosu od 1.800,00 dinara za promet u fitnes sali. Međutim, za dva korisnika usluga (2 h 500,00 dinara) te usluge nisu evidentirane a za dva korisnika usluga (2 h 500,00 dinara) tužilja nije izdala fiskalni račun, čime je povredila član 48. do 52. Pojedinačnog kolektivnog ugovora i član 179. stav 1. tač.2. i 3. Zakona o radu. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu – 23.11.2009. godine, tužilja je pozvana u kancelariju pravne službe da potpiše i preuzme upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od istog datuma. Pošto je pročitala upozorenje, tužilja je odbila da ga potpiše i preuzme, o čemu je tog istog dana sačinjena službena beleška. Potom je dostava ovog upozorenja izvršena pribijanjem na oglasnu tablu tuženog. U vezi samovoljnog napuštanja radnog mesta prijavu je sačinila dr GG, rukovodilac …, 07.11.2009. godine, a u prijavi od 17.11.2009. godine, koju je podneo DD, navedeno je neevidentiranje usluga korisnika i neizdavanje fiskalnog računa za korisnike. Inače, kod tuženog je uveden …. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta i zadataka od 01.06.2008. godine, i u tom programu predviđeno i radno mesto fitnes instruktora sa visokom stručnom spremom. Opis radnog mesta …, na koje mesto je tužilja primljena, nije izvršen, pri čemu su … radili svaki drugi dan od 9,00 časova ujutru do 21,00 čas uveče sa obavezom da naplaćuju usluge fitnes sale, saune i bazena. Neposredni rukovodilac tužilje i rukovodilac … bila je dr GG. Ona je pravila raspored rada za … na osnovu pisanog dokumenta koji je bio istaknut na vidnom mestu u … centru. Takva praksa započeta je 01.11.2009. godine. Raspored je pravljen po usmenom dogovoru i tužilja nije imala primedbi na taj raspored. Po povratku sa bolovanja tužilja je u pismenoj formi obaveštena da je radno vreme … promenjeno, pošto su do tada bila dva …, a kada se tužilja vratila bila su tri. Tužilja je pristala na takav način rada, pa je radila ponedeljkom, sredom i petkom i svake druge nedelje po četiri do pet sati, kao dopunu do punog radnog vremena, pri čemu je zamolila dr GG da napravi pisani raspored, kako bi znala nedelju dana unapred kako radi. U izjašnjenju od 11.11.2009. godine, tužilja je potvrdila navode dr GG iz prijave kao i iskaz o tome da je 01.11.2009. godine napustila radno mesto pre isteka radnog vremena, bez dozvole neposrednog rukovodioca, ali je navela da je zbog nemogućnosti prevoza od ... do ..., bila prinuđena da tog dana napusti radno mesto u 19,00 časova. U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu kao i u rešenju o otkazu omaškom je navedeno da je tužilja radno mesto ranije napustila 31.10.2009. godine, umesto 01.11.2009. godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužilji zakonito prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, zbog čega su neosnovani i tužbeni zahtev za reintegraciju, naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplatu doprinosa.

U konkretnom slučaju, tužilji je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca – člana 11. Odluke o službenom ulazu, radnom vremenu, rasporedu radnog vremena i načinu evidentiranja prisustva zaposlenih kod tuženog, kojim je propisano da za evidenciju podataka o službenim i privatnim izlascima u toku radnog vremena služi dozvola za izlazak, koju odobrava i potpisuje nadležni rukovodilac, odnosno lice koje on ovlasti i u koju se upisuje ime i prezime zaposlenog, vreme, razlog izlaska i vreme povratka. Tužilja je 01.11.2009. godine, bez dozvole za izlazak nadležnog rukovodioca napustila radno mesto, čime je ispunjen otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Pored toga, tužilja je skrivila povredu radne obaveze 07.11.2009. godine, kada je predala pazar u iznosu od 1.800,00 dinara za promet u fitnes sali, pri čemu nije evidentirala sve usluge tog dana – za dva korisnika po 500,00 dinara, a za dva korisnika po 500,00 dinara nije izdala fiskalni račun, čime je skrivila povredu radne obaveze iz člana 52. stav 1. tačka 1, koja se sastoji u nesavesnom i nemarnom izvršavanju radne obaveze, što predstavlja otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Tužilja je bila upoznata sa rasporedom radnog vremena i pristala je na takav način rada, što znači da je kod nje postojala svest o tome da napuštanjem radnog mesta pre isteka radnog vremena, bez dozvole neposrednog rukovodioca, vrši povredu radne discipline, propisanu aktom poslodavca, ali se branila time da je to učinila zbog nemogućnosti prevoza od ... do ..., što ne može predstavljati izvinjavajući razlog. Što se tiče povrede radne obaveze, ona je utvrđena na osnovu prijave DD od 17.11.2009. godine, o evidentiranom prometu u fitnes sali, kada je tužilja predala pazar. Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je poštovao proceduru propisanu članom 180. Zakona o radu, pri čemu je tužilja odbila da potpiše i preuzme upozorenje, pa je dostavljanje pisanog upozorenja izvršeno na način propisan članom 185. stav 3. i 4. Zakona o radu.

U reviziji tužilje, u pretežnom delu, osporava se ocena izvedenih dokaza, čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema članu 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić