Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је засновала радни однос на неодређено време код туженог по уговору о раду од 01.06.2008. године, на пословима … са пуним радним временом од осам часова дневно. Од 29.10.2009. године, тужиља је била члан Уједињеног гранског синдиката „ВВ“. Решењем туженог од 07.12.2009. године, престао јој је радни однос отказом уговора о раду са истим датумом због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине прописане актом послодавца. Према изнетим разлозима, тужиља је немарно извршавала послове и радне задатке утврђене уговором о раду тако што је 31.10.2009. године у 18,30 часова напустила радно место, при чему се претходно није јавила непосредном руководиоцу …, због чега није ни добила дозволу за излазак. Тако је повредила члан 11. Одлуке о радном времену и члан 179. став 1. тачка 2. и 3. Закона о раду. Такође, 07.11.2009. године, предала је пазар у износу од 1.800,00 динара за промет у фитнес сали. Међутим, за два корисника услуга (2 х 500,00 динара) те услуге нису евидентиране а за два корисника услуга (2 х 500,00 динара) тужиља није издала фискални рачун, чиме је повредила члан 48. до 52. Појединачног колективног уговора и члан 179. став 1. тач.2. и 3. Закона о раду. Пре доношења решења о отказу уговора о раду – 23.11.2009. године, тужиља је позвана у канцеларију правне службе да потпише и преузме упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду од истог датума. Пошто је прочитала упозорење, тужиља је одбила да га потпише и преузме, о чему је тог истог дана сачињена службена белешка. Потом је достава овог упозорења извршена прибијањем на огласну таблу туженог. У вези самовољног напуштања радног места пријаву је сачинила др ГГ, руководилац …, 07.11.2009. године, а у пријави од 17.11.2009. године, коју је поднео ДД, наведено је неевидентирање услуга корисника и неиздавање фискалног рачуна за кориснике. Иначе, код туженог је уведен …. Правилником о изменама и допунама Правилника о систематизацији радних места и задатака од 01.06.2008. године, и у том програму предвиђено и радно место фитнес инструктора са високом стручном спремом. Опис радног места …, на које место је тужиља примљена, није извршен, при чему су … радили сваки други дан од 9,00 часова ујутру до 21,00 час увече са обавезом да наплаћују услуге фитнес сале, сауне и базена. Непосредни руководилац тужиље и руководилац … била је др ГГ. Она је правила распоред рада за … на основу писаног документа који је био истакнут на видном месту у … центру. Таква пракса започета је 01.11.2009. године. Распоред је прављен по усменом договору и тужиља није имала примедби на тај распоред. По повратку са боловања тужиља је у писменој форми обавештена да је радно време … промењено, пошто су до тада била два …, а када се тужиља вратила била су три. Тужиља је пристала на такав начин рада, па је радила понедељком, средом и петком и сваке друге недеље по четири до пет сати, као допуну до пуног радног времена, при чему је замолила др ГГ да направи писани распоред, како би знала недељу дана унапред како ради. У изјашњењу од 11.11.2009. године, тужиља је потврдила наводе др ГГ из пријаве као и исказ о томе да је 01.11.2009. године напустила радно место пре истека радног времена, без дозволе непосредног руководиоца, али је навела да је због немогућности превоза од ... до ..., била принуђена да тог дана напусти радно место у 19,00 часова. У упозорењу на постојање разлога за отказ уговора о раду као и у решењу о отказу омашком је наведено да је тужиља радно место раније напустила 31.10.2009. године, уместо 01.11.2009. године.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су закључили да је тужиљи законито престао радни однос отказом уговора о раду, због чега су неосновани и тужбени захтев за реинтеграцију, накнаду штете у висини изгубљене зараде и уплату доприноса.

У конкретном случају, тужиљи је престао радни однос отказом уговора о раду, због непоштовања радне дисциплине прописане актом послодавца – члана 11. Одлуке о службеном улазу, радном времену, распореду радног времена и начину евидентирања присуства запослених код туженог, којим је прописано да за евиденцију података о службеним и приватним изласцима у току радног времена служи дозвола за излазак, коју одобрава и потписује надлежни руководилац, односно лице које он овласти и у коју се уписује име и презиме запосленог, време, разлог изласка и време повратка. Тужиља је 01.11.2009. године, без дозволе за излазак надлежног руководиоца напустила радно место, чиме је испуњен отказни разлог из члана 179. став 1. тачка 3. Закона о раду. Поред тога, тужиља је скривила повреду радне обавезе 07.11.2009. године, када је предала пазар у износу од 1.800,00 динара за промет у фитнес сали, при чему није евидентирала све услуге тог дана – за два корисника по 500,00 динара, а за два корисника по 500,00 динара није издала фискални рачун, чиме је скривила повреду радне обавезе из члана 52. став 1. тачка 1, која се састоји у несавесном и немарном извршавању радне обавезе, што представља отказни разлог из члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду. Тужиља је била упозната са распоредом радног времена и пристала је на такав начин рада, што значи да је код ње постојала свест о томе да напуштањем радног места пре истека радног времена, без дозволе непосредног руководиоца, врши повреду радне дисциплине, прописану актом послодавца, али се бранила тиме да је то учинила због немогућности превоза од ... до ..., што не може представљати извињавајући разлог. Што се тиче повреде радне обавезе, она је утврђена на основу пријаве ДД од 17.11.2009. године, о евидентираном промету у фитнес сали, када је тужиља предала пазар. Пре отказа уговора о раду, послодавац је поштовао процедуру прописану чланом 180. Закона о раду, при чему је тужиља одбила да потпише и преузме упозорење, па је достављање писаног упозорења извршено на начин прописан чланом 185. став 3. и 4. Закона о раду.

У ревизији тужиље, у претежном делу, оспорава се оцена изведених доказа, чиме се посредно побија утврђено чињенично стање, што према члану 407. став 2. ЗПП, не може бити ревизијски разлог.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић