Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim članom 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23) Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je radila u maloprodajnom objektu tuženog u ... u periodu od 26.04.2018. godine do 10.06.2018. godine na pomoćnim poslovima prodaje. Tuženi sa tužiljom nije zaključio ugovor o radu već ju je angažovao preko Studentsko omladinske zadruge „D NEW STAR“ sa kojom je imao zaključen ugovor u skladu sa članom 3. Zakona o zadrugama. Naknada za obavljani rad kod tuženog tužilji je isplaćena preko Studentsko omladinske zadruge „D NEW STAR“ na osnovu uputa koji su potpisali predstavnik tuženog i predstavnik zadruge. Prema ugovoru koji je 01.01.2015. godine zaključio tuženi sa navedenom zadrugom, zadruga se obavezala da obezbedi izvršenje svih zadrugarskih povremenih i privremenih poslova koji se obavljaju kod poslodavca kao i isplatu za sve zadrugare koji su angažovani na tim poslovima i da za obavljanje poslova svojim zadrugarima izda pojedinačni ugovor a uput koji je overen od strane poslodavca postaje faktura i sastavni deo ugovora odnosno grupni ugovor – uput za angažovanje većeg broja zadrugara na istim poslovima. Tužilja je dala otkaz tuženom i prestala da radi 10.06.2018. godine a presudom zbog propuštanja P1 75/21 od 11.08.2021. godine utvrđeno je da je ništav ugovor o privremenim i povremenim poslovima od 26.04.2018. godine koji je zaključen između tužilje i u toj parnici tužene Studentsko omladinske zadruge „D NEW STAR“. Tužilja je kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje prijavljena na osiguranje 26.04.2018. godine a 10.06.2018. godine odjavljena sa osiguranja.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon održane rasprave i ocene izvedenih dokaza na osnovu člana 8. ZPP i primenom odredbi člana 32. Zakona o radu ocenio da tužilja nije zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog zbog čega je odbio tužbeni zahtev.

Pravno stanovište drugostepenog suda kao pravilno prihvata i Vrhovni sud zbog čega su neosnovani navodi revizije te je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Naime, odredbom člana 30. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 13/17) propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac i koji se smatra zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor odnosno preduzetnik. Iz navedene odredbe sledi da je ugovor o radu formalan, dvostrano obavezan i teretan pravni posao. Odredba člana 32. stav 1. istog zakona propisuje da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (stav 2.). Pravilo o fikciji postojanja radnog odnosa, izraženo u članu 32. stav 2. Zakona o radu, zakonodavac je uveo radi sprečavanja zlopotrebe na tržištu rada i eleminacije rada na crno (faktičkog rada). Ova pravna fikcija omogućava da radni odnos nastane i bez zaključenja ugovora o radu u pismenom obliku. Za njenu primenu nije dovoljno je da je radnik stupio na rad pa da se smatra da je danom početka rada zasnovao radni odnos. Potrebno je i da je činjenica stupanja na rad nastupila sa znanjem poslodavca odnosno da je između poslodavca i zaposlenog postignut neformalni sporazum o zasnivanju radnog odnosa.

U konkretnom slučaju tužilja je od stupanja na rad kod tuženog 26.04.2018. godine pa do davanja otkaza 10.06.2018. godine faktički obavljala poslove pomoćni poslovi prodaje koji nisu sistematizovani normativnim aktima tuženog. Tuženi nije imao volju da uspostavi radni odnos sa tužiljom jer je za njeno radno angažovanje zaključio ugovor sa studentsko omladinskom zadrugom. Pošto je tužilji preko studentske omladinske zadruge izvršena isplata naknade za obavljeni rad kod tuženog, a tužilja je samoinicijativno prestala da radi kod tuženog to nije postojala ni volja zaposlenog da obavlja poslove na kojima je radila, što je uslov da se uspostavi radni odnos zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 32. Zakona o radu, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbi člana 153. i 154. ZPP obzirom na uspeh tužene u sporu.

Sa svega iznetog na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Obzirom da troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni za odlučivanje o reviziji na osnovu člana 165. a u vezi člana 153. i 154. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković