Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Revizija je dozvoljena na osnovu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/2014, 58/15 i 12/2016), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) - ZPP i ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda sadrži razloge o neosnovanosti svih bitnih žalbenih navoda, pa je neosnovano ukazivanje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ...2022. godine na internet portalu „ALO.RS“, objavljen je tekst sa nadnaslovom„VEROVALI ILI NE narko-baba uhapšena sa 120 grama“ i naslovom „PENZIONERIMA VALJALA HEROIN, NARKO- BABA UHAPŠENA SA 120 GRAMA DROGE!“. U tekstu je navedeno „ Beogradska policija je u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, uhapsila 75- godišnju AA zbog sumnje da se bavila prodajom narkotika! Osim nje lisica na ruke stavljene su i penzionerkama LJ.D. (59) i R.K. (60) koje se terete za posedovanje narkotika! Policija je u ul. ... u ... pretresom osumnjičene pronašla 3 kesice heroina prilikom pretresa njene kuće, pomoćnih prostorija i dvorišta osumnjičene pronađeno je i zaplenjeno još oko 120 grama heroina kao i vagica za precizno merenje, 168.000,00 dinara i 1.175 evra za koje se sumnja da potiču od prodaje droge. Policija je saopštila da je kod osumnjičenih J.K. i R.K. koje su zatečene u njenom stanu pronađene dve kesice sa manjom količinom heroina koji su kako se sumnja prethodno kupile od osumnjičene AA. Izvor Alo! blizak istrazi navodi da se sumnja da se osumnjičena starica duži vremenski period bavi dilovanjem narkotika, ali samo probranim klijentima - istraga je pokazala da je radila i na sitno i da je imala svoju klijentelu odnosno grupu starih mušterija uglavnom ljudi u zrelim godinama kaže naš sagovornik. Pored toga dodaje da je istraga nastavljena kako bi se utvrdilo od koga je starica nabavila heroin odnosno da li ga je nabavila radi preprodaje ili je dilovala za nekog drugo. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega su uz krivičnu prijavu privedeni nadležnom tužilaštvu, a da nije retkost da se osobe u poznijim godinama dilovanjem droge dopunjuje kućni budžet govore brojni policijski izveštaji. Januara ove godine u Soko banji uhapšen je unuk i baba M.A. (24) i S.Ž. (75) iz Niša kod M.A.pronađen je paketić kokaina, dok je kod S.Ž.pronađeno 9,8 kilograma marihuane, 22,44 grama kokaina i vagica za precizno merenje, septembra 2020. godine policija je uhapsila penzionerku S.P. (63) iz okoline Požarevca, koja je pratila dilera. Tada je policija u njenom dvorištu zatekla plastenik pun marihuane“. U okviru teksta je objavljena fotografija na kojoj se vide kesice sa drogom, telefon i novac, iznad fotografije je navedeno: "AA (75) iz ... policajci stavili lisice na ruke, nakon što je prodala drogu penzionerkama J.K. (59) i R.K. (60)“. Tuženi nisu kontaktirali tužilju pre objavljivanja informacija, niti je tužilja nakon što je sporni tekst objavljen tražila objavu demantija. Tuženi "„Alo media system“ d.o.o. Beograd je izdavač medija internet portala „ALO.RS“, tuženi BB je bio glavni i odgovorni urednik medija u vreme obavljivanja spornog teksta, a tuženi VV u vreme presuđenja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi nalaze da nisu ispunjeni uslovi za odgovornost tuženih zbog objavljene informacije. Prvostepeni sud presudu zasniva na odredbama članova 2, 4, 5, 9, 73, 79, 80. i 82. Zakona o javnom informisanju i medijima, te člana 10. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, što drugostepeni sud prihvata, uz primedbu da je tužilja u vreme podnošenja tužbe 26.04.2022. godine bila prekludirana u pravu da traži utvrđenje povrede pretpostavke nevinosti i povrede prava na privatnost u smislu odredbi članova 101. tačka 1, 106. i 86. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima. Po oceni oba nižestepena suda tužbeni zahtev je neosnovan kako u delu za utvrđenje, tako i za naknadu nematerijalne štete, pošto ne postoji prepoznatljivost, odnosno ne postoje elementi za identifikaciju tužilje - subjekta informacije. Objavljeni tekst sadrži samo inicijale tužilje, sadrži godine života i mesto odakle je tužilja, pa kako naselje u kome tužilja živi ima više hiljada stanovnika, lična osećanja tužilje nisu dovoljna za utvrđenje povrede prava i dosudu naknade štete.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su ocenili da je postavljeni tužbeni zahtev neosnovan.

Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, koji se primenjuje s obzirom na vreme objavljene informacije („Službeni glasnik RS“ br. 83/14, 58/15 i 12/16), svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (član 5. stav 2.); u cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko se u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda (član 73.); dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno (član 79. stav 1.); objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koja ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi (član 79. stav 2.).

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda, javnost je imala pravo na informisanje o pojavi vezanoj za nedozvoljeni promet opojnih droga, koja je zbog stepena društvene opasnosti inkriminisana i za koju je krivičnim zakonodavstvom predviđena kazna. Spornim tekstom javnost je informisana o populaciji koja je uključena u nedozvoljeni promet opojnim drogama, ali identifikacioni podaci u tekstu – inicijali i godine života nisu dovoljni da bi se tužilja učinila prepoznatljivom, imajući u vidu da naselje u kom živi ima više hiljada stanovnika. U konkretnom slučaju, pravo javnosti na informisanje o ovakvom događaju preteže nad pravom tužilje na zaštitu časti, za koju navodi da je povređena prema njenom subjektivnom doživljaju. Informacija iz naslova: „PENZIONERIMA VALJALA HEROIN, NARKO-BABA UHAPŠENA SA 120 GRAMA DROGE!“, kao i informacije iz teksta, koje ne sadrže ime i prezime tužilje, već samo inicijale, niti adresu na kojoj tužilja živi, objektivno ne sadrže skup činjenica koje bi tužilju mogle dovesti u vezu sa spornim događajem, pa nema povrede pretpostavke nevinosti, niti povrede prava na privatnost i prava na čast i ugled tužilje. Način izražavanja prilikom saopštavanja informacije primeren je sadržini događaja, informisanje je izvršeno u skladu sa profesionalnom pažnjom, pa ne postoje uslovi za mešanje države u slobodu medija na informisanje.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je u celosti odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, pošto podnošenje tužbe za utvrđenje da je objavljivanjem informacije povređena pretpostavka nevinosti po članu 101. tačka 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, nije vezano za prekluzivni rok od 30 dana u svetlu odredbi članova 106, 86, 91, 92, 93. i 94. tog zakona. Naime, po odredbi člana 86. stav 1. zakona, na kojoj drugostepeni sud zasniva svoje stanovište, lice na koje se odnosi informacija može u roku od 30 dana od objavljivanja informacije u dnevnoj novini ili dnevnoj radio i televizijskoj emisiji podneti zahtev za objavljivanje odgovora odgovornom uredniku, dok odredbe članova 87. i 88. regulišu dalje rokove u kojima odgovorni urednik objavljuje demanti i lice na koje se odnosi informacija ostvaruje pravo na sudsku zaštitu, za slučaj da se odgovor ne objavi. Imajući u vidu pravne odnose koje regulušu sporne odredbe, nema mesta njihovoj shodnoj primeni na tužbu za utvrđenje povrede prava pretpostavke nevinosti.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković