Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, из свих законских разлога.

Ревизија је дозвољена на основу одредбе члана 126. став 1. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“ бр. 83/2014, 58/15 и 12/2016), па је Врховни суд испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) - ЗПП и оценио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Побијана пресуда садржи разлоге о неоснованости свих битних жалбених навода, па је неосновано указивање да је другостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 396. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, ...2022. године на интернет порталу „ALO.RS“, објављен је текст са наднасловом„ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ нарко-баба ухапшена са 120 грама“ и насловом „ПЕНЗИОНЕРИМА ВАЉАЛА ХЕРОИН, НАРКО- БАБА УХАПШЕНА СА 120 ГРАМА ДРОГЕ!“. У тексту је наведено „ Београдска полиција је у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Београду, ухапсила 75- годишњу АА због сумње да се бавила продајом наркотика! Осим ње лисица на руке стављене су и пензионеркама Љ.Д. (59) и Р.К. (60) које се терете за поседовање наркотика! Полиција је у ул. ... у ... претресом осумњичене пронашла 3 кесице хероина приликом претреса њене куће, помоћних просторија и дворишта осумњичене пронађено је и заплењено још око 120 грама хероина као и вагица за прецизно мерење, 168.000,00 динара и 1.175 евра за које се сумња да потичу од продаје дроге. Полиција је саопштила да је код осумњичених Ј.К. и Р.К. које су затечене у њеном стану пронађене две кесице са мањом количином хероина који су како се сумња претходно купиле од осумњичене АА. Извор Ало! близак истрази наводи да се сумња да се осумњичена старица дужи временски период бави диловањем наркотика, али само пробраним клијентима - истрага је показала да је радила и на ситно и да је имала своју клијентелу односно групу старих муштерија углавном људи у зрелим годинама каже наш саговорник. Поред тога додаје да је истрага настављена како би се утврдило од кога је старица набавила хероин односно да ли га је набавила ради препродаје или је диловала за неког друго. Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати, након чега су уз кривичну пријаву приведени надлежном тужилаштву, а да није реткост да се особе у познијим годинама диловањем дроге допуњује кућни буџет говоре бројни полицијски извештаји. Јануара ове године у Соко бањи ухапшен је унук и баба М.А. (24) и С.Ж. (75) из Ниша код М.А.пронађен је пакетић кокаина, док је код С.Ж.пронађено 9,8 килограма марихуане, 22,44 грама кокаина и вагица за прецизно мерење, септембра 2020. године полиција је ухапсила пензионерку С.П. (63) из околине Пожаревца, која је пратила дилера. Тада је полиција у њеном дворишту затекла пластеник пун марихуане“. У оквиру текста је објављена фотографија на којој се виде кесице са дрогом, телефон и новац, изнад фотографије је наведено: "АА (75) из ... полицајци ставили лисице на руке, након што је продала дрогу пензионеркама Ј.К. (59) и Р.К. (60)“. Тужени нису контактирали тужиљу пре објављивања информација, нити је тужиља након што је спорни текст објављен тражила објаву демантија. Тужени "„Alo media system“ д.о.о. Београд је издавач медија интернет портала „ALO.RS“, тужени ББ је био главни и одговорни уредник медија у време обављивања спорног текста, а тужени ВВ у време пресуђења.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови налазе да нису испуњени услови за одговорност тужених због објављене информације. Првостепени суд пресуду заснива на одредбама чланова 2, 4, 5, 9, 73, 79, 80. и 82. Закона о јавном информисању и медијима, те члана 10. Конвенције о заштити људских права и основних слобода, што другостепени суд прихвата, уз примедбу да је тужиља у време подношења тужбе 26.04.2022. године била преклудирана у праву да тражи утврђење повреде претпоставке невиности и повреде права на приватност у смислу одредби чланова 101. тачка 1, 106. и 86. став 1. Закона о јавном информисању и медијима. По оцени оба нижестепена суда тужбени захтев је неоснован како у делу за утврђење, тако и за накнаду нематеријалне штете, пошто не постоји препознатљивост, односно не постоје елементи за идентификацију тужиље - субјекта информације. Објављени текст садржи само иницијале тужиље, садржи године живота и место одакле је тужиља, па како насеље у коме тужиља живи има више хиљада становника, лична осећања тужиље нису довољна за утврђење повреде права и досуду накнаде штете.

По становишту Врховног суда, правилно су нижестепени судови одлучили када су оценили да је постављени тужбени захтев неоснован.

Према Закону о јавном информисању и медијима, који се примењује с обзиром на време објављене информације („Службени гласник РС“ бр. 83/14, 58/15 и 12/16), свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују (члан 5. став 2.); у циљу заштите људског достојанства, као и независности, угледа и непристрасности суда или другог надлежног органа, нико се у медију не сме означити учиниоцем кажњивог дела, односно огласити кривим или одговорним пре правноснажности одлуке суда (члан 73.); достојанство личности (част, углед, односно пијетет) лица на које се односи информација правно је заштићено (члан 79. став 1.); објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава која има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (члан 79. став 2.).

У конкретном случају, по оцени Врховног суда, јавност је имала право на информисање о појави везаној за недозвољени промет опојних дрога, која је због степена друштвене опасности инкриминисана и за коју је кривичним законодавством предвиђена казна. Спорним текстом јавност је информисана о популацији која је укључена у недозвољени промет опојним дрогама, али идентификациони подаци у тексту – иницијали и године живота нису довољни да би се тужиља учинила препознатљивом, имајући у виду да насеље у ком живи има више хиљада становника. У конкретном случају, право јавности на информисање о оваквом догађају претеже над правом тужиље на заштиту части, за коју наводи да је повређена према њеном субјективном доживљају. Информација из наслова: „ПЕНЗИОНЕРИМА ВАЉАЛА ХЕРОИН, НАРКО-БАБА УХАПШЕНА СА 120 ГРАМА ДРОГЕ!“, као и информације из текста, које не садрже име и презиме тужиље, већ само иницијале, нити адресу на којој тужиља живи, објективно не садрже скуп чињеница које би тужиљу могле довести у везу са спорним догађајем, па нема повреде претпоставке невиности, нити повреде права на приватност и права на част и углед тужиље. Начин изражавања приликом саопштавања информације примерен је садржини догађаја, информисање је извршено у складу са професионалном пажњом, па не постоје услови за мешање државе у слободу медија на информисање.

По оцени Врховног суда, правилно је првостепени суд одлучио када је у целости одбио тужбени захтев као неоснован, пошто подношење тужбе за утврђење да је објављивањем информације повређена претпоставка невиности по члану 101. тачка 1. Закона о јавном информисању и медијима, није везано за преклузивни рок од 30 дана у светлу одредби чланова 106, 86, 91, 92, 93. и 94. тог закона. Наиме, по одредби члана 86. став 1. закона, на којој другостепени суд заснива своје становиште, лице на које се односи информација може у року од 30 дана од објављивања информације у дневној новини или дневној радио и телевизијској емисији поднети захтев за објављивање одговора одговорном уреднику, док одредбе чланова 87. и 88. регулишу даље рокове у којима одговорни уредник објављује деманти и лице на које се односи информација остварује право на судску заштиту, за случај да се одговор не објави. Имајући у виду правне односе које регулушу спорне одредбе, нема места њиховој сходној примени на тужбу за утврђење повреде права претпоставке невиности.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић