Pored toga, utvrđeno je da je tužilac, dana 03.02.2014. godine, obavljao poslove svog radnog mesta u vozu 513/512 na relaciji Užice – Prijepolje teretna – Užice, da u drugom vagonu nije bilo struje ni grejanja, zbog čega su putnici negodovali i nisu želeli da plate karte. Tužilac je navedeni kvar pokušao da otkloni, kada je u stanici Bresnica, u kojoj voz nije trebalo da se zaustavi po redu vožnje, ušao kontrolor i utvrdio da u vagonu deset putnika nema vozne karte, pri čemu nije želeo da o tome sasluša putnike niti tužioca, već je zaključio da je tužilac, samom činjenicom da nije izdao karte punicima, povredio radnu obavezu i time pokazao svoje nesavesno ponašanje u radu, naneo štetu i povredio ugled poslodavca. Takođe, nije imao u vidu da je tužilac do dolaska voza u stanicu, a po otklanjanju kvara, imao dovoljno vremena da naplati karte. U pogledu drugog otkaznog razloga, utvrđeno je da je tužiocu stavljeno na teret da poslove konduktera nije obavljao savesno, jer je prodao samo jednu kartu putniku koji je putovao na relaciji Prijepolje teretna- Priboj, na koji način je postupio suprotno čl. 48. i 49. Uputstva, iako nije utvrđeno da je u vozu bilo više od jednog putnika i da tužilac nije mogao da proda karte ako putnika nije bilo.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio kao nezakonito rešenje tuženog od 28.04.2014. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, te obavezao tuženog da tužioca vrati na rad. Po nalaženju tog suda, u odnosu na prvi otkazni razlog, pokušaj tužioca da dana 03.02.2014. godine, izvrši popravku grejanja i osvetljenja u vozu, zbog čega nije uspeo da izvrši naplatu karata do ulaska kontrolora, ne može se smatrati skrivljenom povredom radne obaveze, budući da u radnji koju je tužilac preduzeo nema protivpravnosti, dok u pogledu drugog otkaznog razloga, tuženi u osporenom rešenju nije dao obrazloženje niti predložio dokaze u vezi sa činjenicama koje formiraju ovaj otkazni razlog.

Po oceni drugostepenog suda, pravilno je provstepeni sud usvojio tužbeni zahev tužioca za poništaj osporenog rešenja kao nezakonitog, dajući za svoju odluku jasne i osnovane razloge koje je kao pravilne prihvatio i taj sud.

Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 13. stav 1. Ugovora o radu ... od 05.02.2003. godine, predviđeno je da poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu ako svojom krivicom izvrši povredu radne obaveze: ako neblagovremeno ili nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze utvrđene zakonom, propisom, opštim aktom, pojedinačnim aktom ili Ugovorom (alineja 1); ako svojim ponašanjem na radu ili u vezi sa radom poslodavcu nanosi štetu ili umanjuje ugled (alineja 5).

Uputstvom broj 161. o postupcima pri pregledu putnika i prtljaga iz 1989. godine, u članu 48. predviđene su dužnosti konduktera, u koje, prema tački 2. stav 3, između ostalog, spada održavanje garnitura (grejanje, osvetljenje), kao i postupak sa navedenim uređajima na polaznoj stanici, za vreme vožnje i u krajnjoj stanici, dok je tačkom tri predviđeno da će radi otklanjanja nedostataka i nepravilnosti do polaska voza, kondukter preduzeti odgovarajuće mere, a da će za nepravilnosti i nedostatke koji nisu otklonjeni ili se ne mogu otkloniti podneti izveštaj svojoj domicilnoj stanici. Članom 49. Uputstva predviđeno je vreme i način pregleda voznih karata.

U članu 14. posebnog saobraćajno-transportnog Uputstva, koje je važilo do 13.12.2014. godine, posebno je predviđeno da železnička preduzeća moraju posvetiti posebnu pažnju održavanju vozova za prevoz putnika, u pogledu grejanja, osvetljenja, bezbednosti, pouzdanosti, čistoće i drugo.

Imajući u vidu navedeno, po stanovištu Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da, u konkretnom slučaju, nisu bili ispunjeni uslovi propisani citiranom odredbom člana 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, za otkaz ugovora o radu tužiocu. Ovo stoga, što je za postojanje otkaznog razloga iz navedene odredbe zakona potrebno da je povreda radne obaveze učinjena krivicom zaposlenog, koja podrezumeva svest zaposlenog o nedozvoljenosti njegovog ponašanja. Kako je, u konkretnom slučaju, u odnosu na prvi otkazni razlog, tužilac postupao saglasno obavezama predviđenim posebnim saobraćajno-tehničkim uputstvom, to, u radnjama tužioca, nije bilo protivpravnosti, dok u pogledu drugog otkaznog razloga, tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, odnosno nije dokazao da svojom krivicom, dana 01.02.2014. godine nije prodao više od jedne karte, to su nižestepeni sudovi rešenje tuženog od 28.04.2014. godine pravilno poništili kao nezakonito i obavezali tuženog da tužioca, saglasno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu, vrati na rad.

Vrhovni sud nije posebno cenio navode revizije imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi, koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene drugostepenog suda.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija odbijena, odbijen je i zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković