Поред тога, утврђено је да је тужилац, дана 03.02.2014. године, обављао послове свог радног места у возу 513/512 на релацији Ужице – Пријепоље теретна – Ужице, да у другом вагону није било струје ни грејања, због чега су путници негодовали и нису желели да плате карте. Тужилац је наведени квар покушао да отклони, када је у станици Бресница, у којој воз није требало да се заустави по реду вожње, ушао контролор и утврдио да у вагону десет путника нема возне карте, при чему није желео да о томе саслуша путнике нити тужиоца, већ је закључио да је тужилац, самом чињеницом да није издао карте пуницима, повредио радну обавезу и тиме показао своје несавесно понашање у раду, нанео штету и повредио углед послодавца. Такође, није имао у виду да је тужилац до доласка воза у станицу, а по отклањању квара, имао довољно времена да наплати карте. У погледу другог отказног разлога, утврђено је да је тужиоцу стављено на терет да послове кондуктера није обављао савесно, јер је продао само једну карту путнику који је путовао на релацији Пријепоље теретна- Прибој, на који начин је поступио супротно чл. 48. и 49. Упутства, иако није утврђено да је у возу било више од једног путника и да тужилац није могао да прода карте ако путника није било.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиоца и поништио као незаконито решење туженог од 28.04.2014. године, којим је тужиоцу отказан уговор о раду са припадајућим анексима, те обавезао туженог да тужиоца врати на рад. По налажењу тог суда, у односу на први отказни разлог, покушај тужиоца да дана 03.02.2014. године, изврши поправку грејања и осветљења у возу, због чега није успео да изврши наплату карата до уласка контролора, не може се сматрати скривљеном повредом радне обавезе, будући да у радњи коју је тужилац предузео нема противправности, док у погледу другог отказног разлога, тужени у оспореном решењу није дао образложење нити предложио доказе у вези са чињеницама које формирају овај отказни разлог.

По оцени другостепеног суда, правилно је провстепени суд усвојио тужбени захев тужиоца за поништај оспореног решења као незаконитог, дајући за своју одлуку јасне и основане разлоге које је као правилне прихватио и тај суд.

Према одредби члана 179. став 1. тачка 2) Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05 ... 75/14), послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца, и то ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Одредбом члана 13. став 1. Уговора о раду ... од 05.02.2003. године, предвиђено је да послодавац може да откаже запосленом уговор о раду ако својом кривицом изврши повреду радне обавезе: ако неблаговремено или несавесно или немарно извршава радне обавезе утврђене законом, прописом, општим актом, појединачним актом или Уговором (алинеја 1); ако својим понашањем на раду или у вези са радом послодавцу наноси штету или умањује углед (алинеја 5).

Упутством број 161. о поступцима при прегледу путника и пртљага из 1989. године, у члану 48. предвиђене су дужности кондуктера, у које, према тачки 2. став 3, између осталог, спада одржавање гарнитура (грејање, осветљење), као и поступак са наведеним уређајима на полазној станици, за време вожње и у крајњој станици, док је тачком три предвиђено да ће ради отклањања недостатака и неправилности до поласка воза, кондуктер предузети одговарајуће мере, а да ће за неправилности и недостатке који нису отклоњени или се не могу отклонити поднети извештај својој домицилној станици. Чланом 49. Упутства предвиђено је време и начин прегледа возних карата.

У члану 14. посебног саобраћајно-транспортног Упутства, које је важило до 13.12.2014. године, посебно је предвиђено да железничка предузећа морају посветити посебну пажњу одржавању возова за превоз путника, у погледу грејања, осветљења, безбедности, поузданости, чистоће и друго.

Имајући у виду наведено, по становишту Врховног суда, правилан је закључак нижестепених судова да, у конкретном случају, нису били испуњени услови прописани цитираном одредбом члана 179. став 1. тачка 2) Закона о раду, за отказ уговора о раду тужиоцу. Ово стога, што је за постојање отказног разлога из наведене одредбе закона потребно да је повреда радне обавезе учињена кривицом запосленог, која подрезумева свест запосленог о недозвољености његовог понашања. Како је, у конкретном случају, у односу на први отказни разлог, тужилац поступао сагласно обавезама предвиђеним посебним саобраћајно-техничким упутством, то, у радњама тужиоца, није било противправности, док у погледу другог отказног разлога, тужени није доказао да је тужилац учинио повреду радне обавезе која му је стављена на терет, односно није доказао да својом кривицом, дана 01.02.2014. године није продао више од једне карте, то су нижестепени судови решење туженог од 28.04.2014. године правилно поништили као незаконито и обавезали туженог да тужиоца, сагласно одредби члана 191. став 1. Закона о раду, врати на рад.

Врховни суд није посебно ценио наводе ревизије имајући у виду да се у ревизији у суштини понављају наводи истицани у жалби, који су били предмет детаљне и правилне оцене другостепеног суда.

С обзиром на изнето, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Како је ревизија одбијена, одбијен је и захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка, па је на основу чл. 153. и 154. став 2. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Жељко Шкорић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић