Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete u visini protivvrednosti traktora koji je tužilac predao tuženima na servisiranje i popravku. Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu razmotranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava. Obrazloženje pobijane odluke o odbijanju tužbenog zahteva, ne odstupa od postojeće sudskom prakse i vladajućih pravnih shvatanja u tumačenju i primeni materijalnog prava – člana 325. i 326. Zakona o obligacionim odnosima, kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari. Sporno pravno pitanje, pitanje postojanja odgovornosti tuženog, razrešeno nižestepenim presudama, vezano je za konkretno činjenično stanje, a ukazivanje revizije na bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavlja zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz navedenih razloga, primenom članova 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.

Tužba radi naknade štete podneta je 29.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 118.925,80 dinara.

Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković