Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, kao u izreci presude, a oštećena maloletna BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.12/26 od 03.03.2026. godine, delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, presuda Osnovnog suda u Čačku K br.285/24 od 05.09.2025. godine preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni AA zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. i 3) Krivičnog zakonika, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca, dok su žalbe javnog tužioca u preostalom delu i žalba branioca okrivljenog - advokata Ivana Ćalovića u celini, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Ćalović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, pred izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća Vrhovnog suda u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok u ostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je prvostepeni sud izrekom presude izmenio optužni akt, imajući u vidu da je javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku optužni predlog protiv okrivljenog podneo zbog krivičnog dela iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, te da je okrivljeni pobijanom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. i 3. KZ, te je prema stavu branioca sud u konkretnom slučaju proširio optužni predlog, jer je dodao stav 3. na štetu okrivljenog, a na koji način je povredio objektivni identitet optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prema stanju u spisima, optužnim predlogom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Na glavnom pretresu održanom dana 05.09.2025. godine javni tužilac je u završnoj reči izmenio optužni predlog tako što je nakon reči „ponižavajućeg okruženja“ dodao reči ''osećaj straha, neprijateljsko i ponižavajuće okruženje''. Iz spisa predmeta se utvrđuje da je izreka prvostepene presude identična ovako preciziranom optužnom aktu javnog tužioca, s tim što je prvostepeni sud umesto za krivično delo iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. i stava 3. KZ, jer je, kako je to navedeno na strani 14 prvostepene presude, utvrdio postojanje posledica koje su nastupile kod oštećene prilikom izvršenja predmetnog krivičnog dela a koje su navedene i u optužnom predlogu, a to su osećaj straha, neprijatnosti i poniženja, koje predviđa stav 3. člana 182a stav 2. KZ. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom tužioca, te da je u konkretnom slučaju našao da se prema činjeničnom opisu radnji za koje se okrivljeni tereti optužnim predlogom radi o krivičnom delu polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. i 3. KZ, a ne o krivičnom delu iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, to je očigledno da navedenom izmenom, odnosno dodavanjem stava 3. nije učinjeno prekoračenje optužbe, jer se radi o istom krivičnom delu .

Stoga je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U delu u kojem branilac okrivljenog ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, podneti zahtev odbačen je jer nema zakonom propisan sadržaj.

Ovo stoga što u obrazloženju zahteva branilac ne iznosi nijedan razlog zbog kog smatra da je došlo navedene povrede zakona, pa imajući u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju o okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković