Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je, da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim – drugostepenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno nijednu povredu zakona koja shodno citiranoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već kao razlog podnošenja istog, navodi povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, koje su opšteg karaktera i propisuju okvirno razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Naime, iz navoda zahteva proizilazi da branilac suštinski osporava zakonitost pobijanih rešenja u pogledu ispunjenosti procesnih pretpostavki za određivanje pritvora, iznoseći stanovište da je javni tužilac postupak vodio bez donete naredbe o sprovođenju istrage, te da je pritvor prema okrivljenom određen, iako istraga nije bila formalno pokrenuta, a potom i produžen rešenjima povodom kojih podnosi zahtev. U tom smislu, pozivajući se na odredbe članova 214. stav 1. i 296. stav 1. ZKP, izvodi zaključak da bez formalno pokrenute istrage, nije bilo zakonskog osnova za određivanje pritvora, zbog čega smatra da su pobijana rešenja o produženju pritvora nezakonita.

Kako iznetim navodima branilac ne ukazuje ni na jednu povredu zakona zbog koje je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, okrivljenom preko branioca, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već zahtev zasniva na razlozima koji ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni sud je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bojana Paunović s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković