Врховни суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је донео одлуку као у изреци, налазећи да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је, да због повреда овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим – другостепеним судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву за заштиту законитости не опредељује конкретно ниједну повреду закона која сходно цитираној одредби члана 485. став 4. ЗКП, представља дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости, већ као разлог подношења истог, наводи повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и 3) ЗКП, које су општег карактера и прописују оквирно разлоге за подношење захтева за заштиту законитости.

Наиме, из навода захтева произилази да бранилац суштински оспорава законитост побијаних решења у погледу испуњености процесних претпоставки за одређивање притвора, износећи становиште да је јавни тужилац поступак водио без донете наредбе о спровођењу истраге, те да је притвор према окривљеном одређен, иако истрага није била формално покренута, а потом и продужен решењима поводом којих подноси захтев. У том смислу, позивајући се на одредбе чланова 214. став 1. и 296. став 1. ЗКП, изводи закључак да без формално покренуте истраге, није било законског основа за одређивање притвора, због чега сматра да су побијана решења о продужењу притвора незаконита.

Како изнетим наводима бранилац не указује ни на једну повреду закона због које је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, окривљеном преко браниоца, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, већ захтев заснива на разлозима који не представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека, Врховни суд је поднети захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Бојана Пауновић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић