.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4579/2019
20.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Republiko javno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1198/13 od 09.05.2014. godine, u sednici veća od 20.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1198/13 od 09.05.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1198/13 od 09.05.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Bujanovcu P 3898/12 od 14.05.2013. godine, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade za izvršeni rad isplati 1.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.10.2013. godine do isplate i da mu naknadi parnične troškove u iznosu od 29.300,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1198/13 od 09.05.2014. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena isplati iznos od 1.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.10.2003. godine i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisnih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku. Revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu odredaba o zastarelosti iz Zakona o obligacionim odnosima, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije, u smislu člana 404. ZPP. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbom podnetom od 20.11.2012. godine, tužilac je tražio isplatu iznosa od 1.600,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena. Budući da se radi o posebnoj vrsti postupka, propisanoj glavom XXXIII Zakona o parničnom postupku, u kome je članom 479. stav 6. isključeno pravo na izjavljivanje revizije, ne primenjuje se novelirana odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kojoj je revizija dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
