Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Saša Dimić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 361. stav 1. KZ.

- branilac okrivljenog BB, advokat Biljana Borovčanin, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vratiti na ponovno suđenje drugom veću ili iste preinači i okrivljenog BB oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 361. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB su neosnovani, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA – advokat Saša Dimić u zahtevu ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitna obeležja krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. KZ, navodeći da u izreci presude nedostaje konkretizacija radnji za svakog okrivljenog, pa i za okrivljenog AA. Dalje se navodi da sud, iako navodi da nije postojala zakonska ili podzakonska obaveza sačinjavanja službenih beleški po pitanju traga kretanja novca, on ipak „zbog kompleksnosti odnosa, to utvrđuje kao radnju izvršenja dela od strane okrivljenog AA“. Takođe, radnje koje je preduzeo okrivljeni AA, ne predstavljaju „očigledno nesavesno postupanje u vršenju službe“,

Na navedenu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ukazuje i branilac okrivljenog BB – advokat Biljana Borovčanin navodima slične sadržine. Naime, i ovaj branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, smatra da se u radnjama okrivljenog BB ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. KZ i da okrivljeni BB nije očigledno nesavesno postupao kritičnom prilikom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog AA – advokat Saša Dimić i branilac okrivljenog BB – advokat Biljana Borovčanin u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnim zahtevima odbrane okrivljenih iznele su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude na strani četiri stav četvrti, strani pet i strani šest stav jedan, dva i tri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Saše Dimića i branioca okrivljenog BB - advokata Biljane Borovčanin su nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog AA u preostalom delu zahteva navodi da nižestepeni sudovi nisu ničim utvrdili propuštanje dužnosti nadzora za okrivljenog AA i da nije van svake razumne sumnje utvrđena uzročno-posledična veza između radnje okrivljenog AA i nastupele posledice – štete u vidu nestanka novca, jer radnje koje je okrivljeni AA preduzeo su da je po usmenom naređenju svog pretpostavljenog (okrivljenog VV), preneo naređenje svom podređenom BB i to na koji način da preda oduzeti novac i kome da ga preda sledećeg dana, a što je sve utvrđeno putem saslušanja svedoka u ovom postupku. Na opisani način, branilac okrivljenog AA iznosi svoju verziju događaja i svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim pravnosnažnim presudama, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, ukazuje u preostalom delu zahteva i branilac okrivljenog BB – advokat Biljana Borovčanin navodima da, u konkretnom slučaju, nesavesnost od strane okrivljenog BB kao najnižeg policijskog službenika - inspektora, u hijerarhiji policijske stanice nije potkrepljena ni jednim materijalnim dokazom, a da ključni dokaz preko koga su nižestepeni sudovi olako prešli, a kojim bi se u potpunosti rasvetlilo činjenično stanje, je sedmodnevni izveštaj od 07.05.2017. godine poslat PU Šabac o stanju kriminaliteta za period od 30.04. do 07.05.2017. godine, Takođe, ni uzročno-posledična veza između radnje okrivljenog BB i posledice – nastanka štete nije utvrđena.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda krivičnog zakona iz člana 440. ZKP, nije zakonom dozvoljen razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u napred navedenom delu zahteve branilaca okrivljenog AA – advokata Saše Dimića i okrivljenog BB - advokata Biljane Borovčanin, odbacio kao nedozvoljene.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić